Sudbina petogodišnjeg Pavla Gavrilovića iz Vićence, obolelog od cerebralne paralize, nije nimalo laka, niti jednostavna, jer se ovaj dečačić sa magičnim osmehom i modroplavim očima, od rođenja bori da pobedi medicinske prognoze.
Da bi ovaj mališan uskoro stao na svoje noge i napravio prve korake, mora redovno da vežba, što za požrtvovane roditelje Sašu i Jelenu znači mnogo volje, truda, putovanja, ali i finansijskih sredstava. Poslednji put kada smo pisali o ovom malom borcu, on je proveo tri nedelje u Poljskoj na veoma zahtevnoj rehabilitaciji, koju su omogućili dobri ljudi, ojačao je i krenuo u školicu u Vićenci, a potom svoje putešestvije nastavio put Niša odakle su njegovi roditelji rodom, a zatim i do Beograda, kako bi poručio neophodno ortopedsko pomagalo koje će mu pomoći da napravi svoje prve korake. Nije prošlo mnogo vremena od tada, a mališan je otišao na terapije u Poznan, gde je 15 dana vredno vežbao po čitav dan. Pomaka ima, što i roditelje drži u veri, da će u nekom trenutku doći sve na svoje mesto i da će njihov sin ojačati i samostalno hodati. “Što je teži uspon uz brdo, to je bolji pogled sa vrha”, mudra je izreka ruskog pisca Fjodora Dostojevskog koje se drže i Gavrilovići.
– Uz sve kovid-mere, granične prelaze kojih doskoro nije ni bilo, zelene sertifikate, testove na kovid mi smo krajem novembra otišli u Poznan na terapije, što je bilo iscrpljujuće. Od našeg povratka u Vićencu, međutim, nije prošlo mnogo vremena i već pred početak 2022. pozvani smo da ponovo dođemo na nastavak vežbi. Iako iznenađeni, nismo časili časa da ne izgubimo termin i počeli smo sa pakovanjem. Tako da smo u Novu godinu ušli sa torbama i na putu do Poljske. Stigli smo umorni, ali taj umor se brzo zaboravi, jer znamo zašto smo tu i koji je cilj. Za nas odustajanja nema, kao u ringu. Dok ne zvoni, borimo se – ispričao nam je brižni otac Saša Gavrilović.
Istina je da mali Pavle mora da ide na terapije u Poljsku bar četiri puta godišnje kako bi što više napredovao. Za svaki odlazak, terapije, put i boravak, Gavrilovići moraju da izdvoje minimum 3.000 evra, što na celokupnu situaciju, u vremenu korone kada postoje i dodatni izdaci oko testova, nije nimalo lak zadatak, posebno kada četvoro Gavrilovića žive samo od Sašine plate ugostitelja.
– Da u proteklo vreme nije bilo pomoći divnih ljudi, teško da bismo uspeli Pavlu da obezbedimo sve što mu je neophodno i na tome se svima odreda od srca zahvaljujemo. Svaki vid podrške mnogo nam znači i zaista cenimo razumevanje i podršku koja nam stiže od znanih i neznanih ljudi, jer je pred nama još dug put do njegovog boljeg sutra. Nadamo se da će dobri ljudi i u buduće misliti na nas. Želimo svima srećnu Novu godinu i svaki blagoslov za božićne praznike – poručio je Saša iz Poljske.
Bitka koju Gavrilovići svakodnevno vode za svoje dete, surova je, teška i nepravedna. Umesto da uživaju u čarima Pavlovog odrastanja, u bezbrižnom druženju sa prijateljima koji, takođe, žive u Vićenci, njihov dan počinje odlaskom na terapiju, u školicu, a nastavlja se vežbicama. Njihov svaki dan je, takoreći, programiran i po ustaljenom rasporedu koji diktira Pavle. Rođen je prevremeno hitnim carskim rezom u 25. nedelji. Imao je samo 935 grama, a disao je uz minimalnu pomoć kiseonika i ništa nije ukazivalo da nešto može krenuti po zlu. Ipak, tokom boravka u inkubatoru, nakon dva meseca se nešto desilo. Došlo je do cističnog krvarenja na mozgu zbog čega Pavle ima dijagnozu cerebralne paralize i danas mora da se bori da nadoknadi sve ono u čemu zaostaje za svojim vršnjacima. Takođe, i za mesto u društvu, koje je puno predrasuda, sa čime se Gavrilovići često susreću.
Ništa ne dolazi preko noći
Pavle je nasmejan, komunikativan, vedar, ali i da dobro zna šta želi u svakom trenutku i daje sve od sebe da pobedi svaku sumornu prognozu koju su lekari dali na početku njegovog života. I dve godine stariji brat, Gavrilo, bio bi presrećan kada bi njegovom bratu Pavlu bilo bolje, kako bi imao društvo za igru i kako bi se što manje razdvajali.
– Samo oni koji su se suočili sa tim da im dete ili neko blizak ima neki sličan zdravstveni problem kao naš Pavle, znaju dobro koliko je svaki napredak u bilo kom smislu dragocen za ovakvu decu. Isto tako, svesni su kao i mi, da ništa ne dolazi preko noći i da je borba za njegovo bolje sutra duga i neizvesna. Ipak, mi ne možemo i nećemo odustati u borbi za njegovo zdravlje, dugujemo to i svom detetu. Pavle uči da hoda i mi mu moramo pomoći da dostigne taj cilj – dosledan je Saša Gavrilović, koji već 22 godine živi u Vićenci.
Kako pomoći?
Svi plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu Saši i Jeleni Gavrilović da omoguće svom sinu Pavlu bar malo lakše i bolje sutra, mogu poslati svoju pomoć slanjem SMS poruke: Upišimo 900 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human 900 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795150-23
Uplatom na devizni račun: 160600000079548585
IBAN: RS35160600000079548585
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
