Dokazao potop iz Biblije

0

 

Nojeva barka: Umetnički prikaz Velikog potopa
 

Najstariji nalaz Leonarda Vulija iz kraljevskih grobova u Uru, gradu u drevnoj Mesopotamiji, jesu tragovi pokolja. U jednom grobu ležali su pobijeni stražari sa bakarnim kacigama, zajedno sa desetak dvorskih dama čija odeća je bila ukrašena bogatim zlatnim i srebrnim nakitom. Nasuprot ulaza u veliku grobnicu, stajala su dvoja teretna kola natovarena zlatnim peharima i ukrasima. Napred, pokraj skeleta volova upregnutih u kola, ležale su rasute kosti slugu. Svi su bili poklani. U grobu vavilonske kraljice Srb-ad Vuli je našao, jedne na drugima, složene u dva reda, kosti lobanja dvorskih dama ukrašene blistavim nakitom. Kao poslednji u nizu, ležao je skelet muzičara čije su kosti ruku još grlile instrument, koji je ukrašen bogatim intarzijama. Na kovčegu, sa počivajućom kraljicom, bili su kosturi ljudi u onom položaju u kome ih je pokosio smrtonosni udarac.

 

Otkrića bez premca
Prema položaju leševa i svim okolnostima, moglo se zaključiti da su dvorjanici, vojnici, sluge i sluškinje, protiv svoje volje otišli u smrt za svojim okrutnim gospodarima. To nisu činili "doborovoljno" kao, na primer, indijske udovice kada su

Kraljevsko groblje: Katrin i Leonard Vuli u Mesopotamiji
 

za mrtvim suprugom drage volje kretale u smrt. Ovde je žrtvovanje bilo krvavo, surovo klanje, strašno pogubljenje u čast preminulih vladara i vladarki. Ovakve surove obrede imala su i plemena Skita, što je još jedan dokaz o tesnim vezama Sarmata, Skita i Sumera. To je i svedočanstvo o dugoj starini ovih naroda.
I sledeći nalazi temeljnog arheologa Vulija bili su senzacionalni. Prvi potvrđuje jednu od najpotresnijih biblijskih priča kao potpuno istorijski istinitu. Kada je krenuo u dublja iskopavanja, ispod grobova u Uru, 12 metara pod površinom naišao je na potpuno čist sloj ilovače, debljine 2,5 m. O postojanju ovog, očevidno prirodnog geološkog sloja, postoji samo jedno objašnjenje: nekada je u zemlji Sumera bila ogromna poplava; potop je jedini mogao da nanese tako debeo sloj ilovače. U Bibliji, kako veli Knjiga Mojsijeva, kaže se da je voda nabujala preko dolina i brežuljaka i, "tada su provalili izvori velike dubine i popeše se na prozore neba i stiže kiša i padaše na zemlju 40 dana i četrdeset noći – voda bejaše na zemlji stotinu i pedeset dana!"
Biblijska pripovest slaže se sa onom iz epa o Gilgamešu: "Tada nahrupi poplava i nakon poplave opet kraljevstvo siđe sa neba." Ovaj povesni potop dao je povoda nastanku opšteg, mitskog potopa. Nije sav ljudski rod bio istrebljen. Na delu je bila jedna od onih poplava kakve se, u području delte Eufrata i Tigrisa, neprestano odigravaju. Sumerski zapisi o vladarima pre i posle kataklizme dopuštaju zaključak da su sumerski naseljenici bili oni koji su, pre svih ostalih, nadživeli veliki potop, naprosto zato jer su, za razliku od varvarskih semita, već živeli u gradovima na brežuljcima, opkoljenim palisadima, ili u naseljima sagrađenim na veštačkim nasipima, poput gradova u delti Nila, kao Bubastija, Sušare ili Karaksor.
Utnapištim, sumerski Noje, bio je samo naseljenik. On je prvi opazio kako se diže poplava i u pravi čas je sve uzbunio i podigao na spasenje. Utnapištimovo ime znači pisar, notaroš, beležnik. Božansko uputstvo koje je notaroš dobio – "budite plodni i naselite zemlju" – sumerski naseljenici, preživeli u strašnom cunamiju, doslovno su izvršili tako što su, snagom i marljivošću, ponovo učinili plodnom tlo uništeno strašnom poplavom.

Hram sumerske majke: Svetilište boginje Nin u današnjem Iraku
 

Sumersko datiranje istorije dopire 42 veka u prošlost. Iz toga doba sačuvane su kraljevske liste. Tabelaran prikaz povesti Sumera seže sve do vremena kada su stvoreni prvi ljudi. Biblija zna za Adama, prvog čoveka i 10 praotaca, na vlasti sve do prvog potopa. Kod Sumeraca se oni nazivaju prakraljevi i takođe ih je desetorica. Kao i kod biblijskih ličnosti, dužina života sumerskih prakraljeva bila je fantastična. Prema jednoj, gde se nabraja samo osam vladara, govori se o 241.000 godina vladavine dok druga lista, spominjući svu desetoricu, govori o vladavini dugoj 456.000 godina. Posle potopa Sumerom su vladala ukupno 23 vladara čije se kraljevanje proteglo na 24.500 godina. Budući da je prosečna vladavina prelazila 1000 godina (!) nije čudno što su naučnici sa Zapada uz dozu neverice čitali o kraljevskim listama, sve do trenutka kada je Leonard Vuli na brežuljku El Obeid, smešten u neposrednoj blizini grada Ura, našao hram majke bogova Nin. U njemu je ovaj arheolog otkrio pločicu na čijoj je površini, klinastim pismom, urezano da hram podiže, u slavu boginje i vlastitu, Mesani, kralj Ura. Mesani se, inače, pojavljivao na kraljevskim listama kao utemeljivač treće dinastije posle potopa, tzv. Prve dinastije iz Ura. Do Vulijevog otkrića, njegovo istorijsko postojanje je bilo pod velikom sumnjom. Bogove i religiju Sumera, poštovaoce zvezda, nalazimo pod drugim imenima, malo preinačene, u Vavilonu, Asiriji i među Skito-sarmatskim plemenima.

Počasno mesto
Leonard Vuli, arheolog koji je prvi svetu otkrio civilizaciju Sumera, zaključuje: "Ako se o naporima ljudi rasuđuje isključivo prema njihovim uspesima, onda se Sumercima mora dati počasno mesto; ako se o njima rasuđuje na osnovu njihovog rada i učešća u opštim istorijskim tokovima sveta, onda zaslužuju počasno mesto. Njihova kultura, koja je osvetljavala još u duboko varvarstvo potonuli svet, toliko je značajna da se može reći da je bila prva pokretačka snaga sveta."
 

 

 

 

Sumerska nauka

Znanje o nebu i kretanjima zvezda u Sumeru je dostiglo stepen egzaktne nauke, temeljene na planetarnoj slici sveta, kalendaru i shvatanju protoka vremena. Sumerski sveštenici tačnije su izračunali kretanje Merkura nego Hiparh i Ptolomej, vekovima kasnije dok je, putanja Meseca, određena tek sa 0,4 sekunde zakašnjenja u odnosu na današnja astronomska merenja. Celokupna nauka bila je povezana sa astrologijom i proricanjem, naročito zastupljenim kod Skita i plemena Istočnih Alana, vekovima kasnije. U ovom pogledu na svet, carovalo je praznoverje gde se, u najsitnijim stvarima, tražila neka doza tajanstvenosti. Bilo je popularno proricanje i čarobnjaštvo; ove veštine su, preko Rima i maurske Arabije, stigle na Zapad. Čuvena alhemijska knjiga Malleus maleficarum (Malj veštica), izuzetno popularna u 20. veku zahvaljujući radovima psihoanalitičara K. G. Junga, samo je zakasneli potomak onog što je zabeleženo na osam sumerskih ploča nazvanih Spaljivanje.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here