Kada život postane užurban i nivo stresa poraste, nije neuobičajeno da se nađeš u situaciji da uđeš u sobu i zaboraviš zašto si uopšte došao, da ti se prekine tok misli na pola rečenice ili da se mučiš da ostaneš fokusiran na jednostavne zadatke.
Posebno posle vikenda, može biti teško da se vratiš u radni ili studentski ritam.
Ova mentalna zamućenost se često naziva “moždana magla” i, mada sama po sebi nije medicinsko stanje, odnosi se na skup kognitivnih simptoma poput poteškoća s koncentracijom, zaboravnosti i mentalne usporenosti.
Uobičajeni uzroci mogu uključivati menopauzu ili perimenopauzu, ali može se pojaviti i kada ti je previše toga na umu, piše BBC.
Medicinski doktor i stručnjak emisije “Morning Live” dr Taraka, ima četiri saveta i poseban akronim koji mogu da vam pomognu da se “probijete kroz maglu”.
Budi blag prema sebi
Moždana magla može se dogoditi svakom i nije lični neuspeh ili znak da ne uspevaš da se nosiš. Često je to jednostavno način na koji tvoj mozak poručuje da je umoran, pod stresom ili preopterećen.
Podseti sebe da je moždana magla obično privremena i da je u redu da usporiš, delegiraš zadatke ili potražiš pomoć kada ti je potrebna. Ako si zabrinut, obrati se svom lekaru opšte prakse.
Kreiraj rutine
Kada život postane užurban i nivo stresa poraste, nije neuobičajeno da se nađeš u situaciji da uđeš u sobu i zaboraviš zašto si uopšte došao, da ti se prekine tok misli na pola rečenice ili da se mučiš da ostaneš fokusiran na jednostavne zadatke.
Smanji umor od donošenja odluka tako što ćeš imati ustaljen ritam dana – predvidiva struktura oslobađa radnu memoriju. Kada znaš šta sledi, tvoj mozak ne mora stalno da se pita: „Šta danas radim?“ Vredi napraviti jutarnju i večernju rutinu, a čak i jednostavne stvari poput pripreme odeće ili doručka unapred oslobađaju misli od stalnog odlučivanja.
Pravi pauze
Lako je ispuniti svoj raspored obavezama – sastancima, društvenim događajima, obavezama i zadacima – a da ne ostaviš prostora za predah. Ali, stalno prelaženje s jedne stvari na drugu ne ostavlja mozgu vremena da se resetuje, što povećava verovatnoću pojave “moždane magle”.
Pokušaj da namerno ubacuješ kratke pauze između aktivnosti, makar 5–10 minuta da protegneš telo, popiješ vodu, izađeš napolje ili sedneš u tišini. Shvati ih kao mentalne „amortizere“ – daju ti vremena da obradiš ono što si upravo završio, otpustiš stres i pripremiš se za sledeće.
Koristi kalendare i podsetnike
Pokušaj da sve obaveze i zadatke držiš u glavi može brzo dovesti do mentalne zbrke i zaboravnosti. Pusti tehnologiju da pamti umesto tebe – koristi kalendare i podsetnike da oslobodiš mentalni prostor.
Zakaži ponavljajuće zadatke da se automatski odvijaju – na primer, blokiraj vreme za ručak svakog dana ili podesi nedeljne podsetnike za račune i kućne obaveze. Tako više nećeš stalno misliti: „Šta sledeće treba da zapamtim?“
SWANS akronim
Pored ovih praktičnih strategija, dr T preporučuje i svoj akronim SWANS kao podršku zdravlju mozga i oštrom fokusu.
Sleep (San): San je neizostavan – daje mozgu vreme da se odmori i konsoliduje sećanja. Ciljaj na 7-9 sati svake noći.
Water (Voda): Naša tela su oko 60% voda, a čak i blaga dehidratacija može učiniti da se osećaš rasejano – drži vodu blizu i pij redovno.
Activity (Aktivnost): Kretanje podstiče protok krvi i kiseonika u mozak, što pomaže jasnijem razmišljanju. Probaj kratke šetnje, lagano trčanje ili redovno istezanje.
Nutrition (Ishrana): Hrani mozak integralnom hranom, a ne procesiranom. Holin je nutrijent važan za zdravlje mozga, a namirnice bogate holinom – poput jaja, ribe i orašastih plodova – pomažu koncentraciji.
Stress (Stres): Hronični stres ispunjava telo kortizolom – hormonom koji reguliše odgovor tela na stres – a to može zamagliti razmišljanje. Pronađi načine da ga smanjiš: disanjem, meditacijom, hobijima.
