Kolumbija je pre dve decenije u samo nekoliko meseci izgubila dva Eskobara. Pabla i Andresa. I oba puta je plakala. Jedan je bio možda i najveći trgovac drogom u istoriji, čovek koji je na duši nosio stotine, a drugi fudbaler, koji je glavom platio grešku koju je napravio na terenu.
Drugog jula 1994. godine ispred bara El Indio u Medeljinu Umberto Kastro Munjoz, pripadnik narko kartela braće Galon, ustrelio je Eskobara koji je sedeo u svom automobilu. Kada se uverio da je mrtav, Munjoz je, prema svedocima, viknuo "Goool", oponašajući čuvene južnoameričke komentatore.
Deset dana pre toga, u odlučujućem meču za prolazak u osminu finala Svetskog prvenstva protiv domaćina SAD-a, Eskobar je nespretno intervenisao, ubacio loptu u svoj gol, a sjajna generacija Kolumbijaca morala je da se vrati kući mnogo pre nego što je bilo ko očekivao. Andres je posle tog poraza dao kratku izjavu: "Život se ovde ne završava."
Veruje se da je Eskobar ubijen jer su braća Galon uložila ogromnu svotu novca na pobedu Kolumbije protiv Amerike, pa su želeli da se osvete. Egzekutor Munjoz, naravno, nikad nije optužio svoje "bosove", koji su prošli nekažnjeno. Sam Munjoz je osuđen prvobitno na 43 godine robije, potom mu je kazna smanjena na 26, a pušten je 2005, posle samo 11 godina u zatvoru, zbog dobrog ponašanja.
Dve decenije posle ubistva momci koji dolaze iz Kolumbije, koja danas ne liči na onu zemlju u kojoj su na ulicama vođeni ratovi narko-kartela, nalaze se na dobrom putu da osiguraju sebi mesto među fudbalskim besmrtnicima. Hames Rodrigez i društvo u petak igraju četvrtfinalni meč Mundijala sa Brazilom, a ako pobede, uradiće to i za Andresa Eskobara jer je njegovo ime neizbežno kada se pomene selekcija Hozea Pekermana. Pogotovo što su članovi Andresove familije specijalni gosti FIFA na Svetskom prvenstvu u Brazilu.
