Miladin – Mića Adamović dugogodišnji novinar, urednik i autor više knjiga o Josipu Brozu Titu u knjizi “Ađutant” piše i kako je 1961. godine planirano Brozovo putovanje u Brazil i druge zemlje Južne Amerike koje tada nije ostvareno. Milan Žeželj, komandant Titove garde i maršalov ađutant Adamoviću je ostavio u nasledstvo vredne spise na osnovu kojih je napisana i epizoda o akciji “Globus”, odnosno pripremama Titovog putovanja u Brazil, koje je tada odloženo i realizovano skoro dve godine kasnije.
O svim preduzetim merama Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, u vezi akcije “Globus”, dosta iscrpan izveštaj podneo je Mato Radulović. Specijalno za akciju ‘Globus”, samo u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove bilo je zaduženo 12 službenika.
– Od kraja maja oni neprekidno rade na ovim poslovima – rekao je Radulović.
Pošto se u početku nije znalo koliko i koje zemlje će Tito posetiti, čitav posao u vezi sa akcijom “Globus”, poprimio je veoma širok karakter. Tako su prikupljeni podaci o emigraciji i u svim zemljama Latinske i Srednje Amerike, ali i Kanade. Tek u julu Maršalovi saradnici su saznali da se poseta ograničava samo na Latinsku Ameriku, pa se grupa u svom radu orijentisala na 17 zemalja Južne Amerike.
Bivše ustaše
Pošto je ustanovljeno da u Latinskoj Americi živi oko deset hiljada “posleratnih emigranata”, Udba je za svakog od njih imala podatke razvrstane po kategorijama.
– U prvu kategoriju, koju čini oko 2.300 lica, od kojih se 1.700 nalazi u Argentini, spadaju istaknuti ratni zločinci i saradnici okupatora. Oni su i danas politički aktivni u
neprijateljskoj delatnosti protiv naše zemlje i zato predstavljaju ozbiljnu opasnost. To su uglavnom bivše ustaše i jedan manji broj četnika i VMRO-aca – pojašnjavao je Mate Radulović.
On navodi da je u drugoj kategoriji 2.100 emigranata koji su u toku rata bili saradnici okupatora, ali da služba sada ne raspolaže podacima o njihovoj neprijateljskoj aktivnosti. Treću kategoriju čine 4.500 emigranata koji su iz Jugoslavije otišli posle rata.
– To su uglavnom mladi ljudi. Njih neprijatelj može najlakše da koristi u eventualnim demonstracijama i ispadima prilikom posete. Inače, naša emigracija u Brazilu je brojno mala i skoncentrisana je u nekoliko većih gradova, Sao Paolu i Rio de Žaneiru – piše Radulović.
Agenturna mreža
Na sastanku sa državnim sekretarom za unutrašnje poslove, Svetislavom Ćećom Stefanovićem, posebno se razgovaralo i o jugoslovenskoj agenturnoj mreži koja bi bila razapeta ne samo po zemljama Južne, Srednje i Severne Amerike, nego i po Evropi, kao i na drugim kontinentima.
– Tu je preduzeto i urađeno sve ono što može da pruži neposrednu praktičnu korist našim centrima u tim zemljama – nastavio je Radulović da obrazlaže šta je ŠUP preduzeo i po “agenturnom pitanju” kako bi Titov boravak u Latinskoj Americi bio bezbedan.
U svom izveštaju on navodi i da su provereni svi jugoslovenski građani koji se nalaze u Latinskoj Americi, te je za 124 državljana dostavljeno centrima da se mogu koristiti za obaveštajne poslove.
– Isto tako, našim centrima dostavljeni su podaci za 67 emigranata koji bi se, po mišljenju republičkih i sreskih sekretarijata, takođe mogli koristiti – piše Radulović.
Vrbovanje
Vrbovanje ljudi za takozvano neposredno obaveštajno delovanje bila je praksa svih zemalja koje su imale “informacione agencije”, pa razumljivo i Brozove Jugoslavije.
Međutim, orijentacija obaveštajnog delovanja akcije “Globus”, u početku je bila usmerena na Evropu, emigrantske centre i krugove u evropskim državama. Tako su svi emigrantski centri na Starom kontinentu, izuzev Španije, posebno obrađeni i pokriveni.
– U tu svrhu, upućeno je oko 110 naših saradnika u ove centre, kao i u emigrantske logore – pojasnio je visoki funkcioner Udbe.
Omekšavanje Udbe
Pred Titovo putovanje u Brazil i, kako se očekivalo, u druge zemlje južno-američkog kontinenta, a radilo se istovremeno i na poseti Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, “specijalne izjave” o jugoslovenskoj politici prema emigrantima, dali su i visoki državni funkcioneri kojima je, između ostalog, u “resoru” bila državna bezbednost. Porodice emigranata su tako, osim zadatka da “vode učestalu prepisku” sa rođacima u emigraciji, imale i dopunsku obavezu.
– Porodice su svojim rođacima u inostranstvu, putem pisama dostavile veliki broj izjava druga Aleksandra Rankovića o našoj politici prema emigrantima. Isto tako, izjavu
druga Rankovića (omekšavanje Udbe prema političkoj emigraciji, prim. aut) upućivale su i pojedine organizacije. Matica iseljenika Makedonije uputila je 2.500 primeraka, iz Narodne Republike Slovenije je upućeno 2.700 i u NR Bosnu i Hercegovinu do sada je poslato oko hiljadu primeraka izjava druga Marka (A. Rankovića) – precizirao je Radulović aktivnosti Udbe na sređivanju bezbedonosne situacije u zemljama Južne Amerike koje je Josip Broz trebalo da poseti.
