Ekonomisti upozoravaju na visok nivo zaduženosti zemalja evrozone koji može da pokrene novu dužničku krizu u Evropskoj uniji.
Evropska centralna banka (ECB) u svojoj najnovijoj prognozi očekuje da će ove godine dug država u evrozoni iznositi 89 odsto njihove ekonomske proizvodnje, znatno iznad maksimalne granice od 60 odsto BDP koja je predviđena u takozvanom Paktu za stabilnost i rast EU.
“Nivo zaduženosti je u obom trenutku izuzetno visok, što možda i nije toliki problem, ali stručnjaci su zabrinuti zbog toga što smatraju da dug evrozone neće pasti bez drastičnih reformi u prezaduženim zemljama”, izjavio je danski ekonomista i predsednik savetodavnog Evropskog fiskalnog odbora Nils Tigesen, prenosi Dojče vele (DW).
Nivo duga u 11 zemalja EU je iznad granice od 60 odsto. Najzaduženije zemlje su Grčka sa dugom od 171 odsto BDP i Italija sa dugom od 144 odsto BDP, dok zaduženost Nemačke iznosi 66 odsto njene ekonomske proizvodnje.
Zemlje koje su veoma zadužene će sledeće godine morati ponovo da se uozbilje i krenu u smanjenje dugova, preporučuje Evropski fiskalni odbor, nezavisno savetodavno telo Evropske komisije (EK).
“Ne može se očekivati da će finansijska tržišta jednostavno prihvatiti da su nivoi duga trajno iznad 100 odsto”, dodaje Tigesen za DW.
Refinansiranje duga postaje sve skuplje za visoko zadužene zemlje zbog visokih kamatnih stopa. Sve je veći jaz između pouzdanih nemačkih i rizičnijih italijanskih državnih obveznica.
U okviru EU ne postoji konsenzus o tome kako smanjiti nivo duga u evrozoni, već postoji podela na dva nepomirljiva tabora.
Jedna grupa država, predvođena Nemačkom, se zalaže za jasne budžetske ciljeve koji treba da važe za sve zemlje EU i da dovedu do brzog smanjenja duga.
Druga grupa koju predvode Francuska i Italija smatra da strategije za smanjenje duga treba da budu odvojene i da uzmu u obzir specifične okolnosti u Parizu, Rimu ili Atini.
Grupa, takođe, odbija kazne za prekoračenje granice zaduženja.
Tigesen poziva zemlje EU da već sada usvoje dugoročni plan za smanjenje duga pre nego što problem, poput krize u Grčkoj pre devet godina, izmakne kontroli i dovede do bankrota država.
“Činjenica da sada imamo veće kamate od očekivanih trebalo bi da nas podseti da problem zaista treba da se shvati ozbiljno i da će razlike između zaduženih zemalja nastaviti da rastu ako se ništa ne preduzme”, zaključio je danski ekonomista.
