Stvari su, međutim, mnogo komplikovanije nego što to govori zvanični kalendar. Na političkom planu Rusija još uvek blokira "treći energetski paket" EU koji propisuje da onaj ko proizvodi energiju ne može da je transportuje. Na finansijskom planu poludržavno rusko preduzeće Gasprom ima problem sa poskupljenjem troškova izgradnje Južnog toka.
Prema podacima koje je objavio Gasprom, podmorski deo gasovoda trebalo bi da košta 14 milijardi evra, dok kopneni evropski deo do Austrije košta 9,5 milijardi evra. To znači da ukupna cena dostiže 23,5 milijardi umesto predviđenih 22,3 milijarde evra.
Gasni rat Rusije i SAD-a: |
Južni tok transport, mešovito preduzeće ruskog Gasproma (50%), italijanskog Enija (20%), francuskog EDF-a (15%) i nemačkog BASF-a (15%), ima rok da prikupi fondove do prvog tromesečja iduće godine.
Evropske i američke sankcije Rusiji otežale su pronalaženje finansija jer američke i evropske banke odbijaju da daju novac.
Godišnji izveštaj Gasproma objavljen polovinom oktobra pokazuje da su u prvom tromesečju ove godine profiti ove firme pali za petinu u odnosu na isti period prošle godine. U potrazi za finansijama potrebnim za Južni tok Rusija bi mogla da se okrene Kini. Prilikom nedavne posete kineskog premijera Li Kećijanga Moskvi, ruski mediji su preneli da je direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler razgovarao sa direktorom Industrijske i komercijalne banke Kine o mogućnosti da emituju obligacije u juanima i uvedu sistem međusobnog plaćanja rublja-juan. To bi značilo kraj prakse plaćanja američkim dolarima u međusobnoj trgovini.
Izlazna strategijaProruska strategija Skaronija, bivšeg direktora Enija i Berluskonijevog ličnog prijatelja, jeste prošlost – ocenjuju italijanski analitičari. Pod novim direktorom Deskalcijem italijanski energetski gigant orijentisaće se na proizvodnju nafte i na Afriku umesto na Rusiju. Južni tok više nije prioritet za Eni. Tim pre što će ovaj projekat transporta ruskog gasa morati da izdrži konkurenciju onog za Vašington prihvatljivijeg projekta: Tap gasovoda koji bi zapadnoj Evropi dopremao azerbejdžanski gas preko Turske, Grčke, Albanije i Italije. |
Italijanski mediji preneli su da suosnivač Južnog toka, italijanski gigant Eni, prati situaciju. Enijeva filijala Saipem jeste u dugovima i jeste dobila vrlo važan ugovor vredan dve milijarde dolara za podvodne cevi budućeg gasovoda u Crnom moru, ali to, kako smatraju upućeni italijanski analitičari, ne znači da Eni neće ipak napustiti projekat.
U ugovoru postoje odrednice koje će Eniju omogućiti da to uradi bez plaćanja penala, ukoliko Rusija i dalje bude odbijala da se uskladi sa evropskim zahtevima iz "trećeg energetskog paketa". Isto bi mogli da urade EDF i BASF.
