Najviša evropska sudska instanca danas je podržala Gugl i borce za pravo na informaciju, presudivši da tehnološki gigant ne mora globalno primenjivati politiku ‘prava na zaborav’ koja vredi u Europskoj uniji.
Odluka je donesena nakon duge i teške borbe između Gugla i francuske agencije za zaštitu podataka CNIL, koja je raniju presudu o ‘pravu na zaborav’ pokušala da primani globalno. Reč je o ideji da privatni građani mogu da zatraže od tvrtki ili internetskih stranica da uklone materijal o njima koji se smatra ‘neadekvatnim, nebitnim, ne više bitnim ili preteranim’.
To znači da ljudi mogu da traže od Gugla da izbriše rezultate pretraživanja koji sadrže osetljive podatke ili detalje o njihovim prethodnim zločinima. Iako zagovornici prava na privatnost kažu da je ‘pravo na zaborav’ važan alat za zaštitu ljudi na mreži, Gugl je tvrdio da bi širenje ovog globalnog aspekta moglo uticati na slobodu govora.
Presuda najvišeg evropskog suda znači da Gugl mora na zahtev da izbriše samo rezultate pretraživanja na svom evropskom servisu, ali ne i globalno.
Ideja ‘prava na zaborav’ vucara se po sudovima otkako je 2014. godine sud Evropske unije presudio da pojedinci imaju pravo od internetskih pretraživača, poput Gugla, da traže da se izbrišu neki rezultati u vezi s njima.
Brisanje podataka za zahtev
Prema toj odluci Gugl bi po potrebi trebalo da izbriše rezultate pretraživanja o ličnim podacima ljudi ili njihovim zločinima iz prošlosti. Ali to se primenjivalo samo u Evropi.
Francuska agencija za zaštitu podataka CNIL naredila je Guglu da ukloni globalne popise rezultata pretraživanja stranica koje sadrže štetne ili lažne podatke o nekoj osobi. Gugl se opirao i dve su stranke započele dugotrajnu pravnu bitku.
Zagovornici prava na privatnost tvrdili su kako je ‘pravo na zaborav’ važan alat zaštite ljudi na internetu, dok se Gugl branio da širenje tog prava utiče na slobodu govora.
Razumna ravnoteža
– Od 2014. intenzivno radimo na implementaciji prava na zaborav u Europi i uspostavljanju razumne ravnoteže između privatnosti i prava na pristup informacijama – rekao stariji savetnik za zaštitu privatnosti u Googleu.
– Dobro je videti da se Sud složio s našim argumentima, a mi smo zahvalni nezavisnim organizacijama za ljudska prava, medijskim udruženjima i mnogim drugima širom sveta koji su pred sudom izneli svoja stajališta. – dodao je on.
– Ovo je pobeda globalnog prava na izražavanje. – podržao je odluku suda i izvršni direktor grupe Artikl19.
– Sudovi ili regulatori u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Njemačkoj ne bi smjeli odlučivati o tome koji se podaci smiju pretraživati u Americi, Indiji ili Argentini. – zaključio je on.
