Ja sam ludak za posao!

0

Nisam pohlepan: Jovan Perišić, jedini pevač na estradi koji je prezaposlen
 

– Nisam siguran, ali valjda je svirka otkazana zbog policije. Komšije se bunile unapred. Ali, ja se nisam bunio što je tezga otkazana, jer kako bih se inače odmorio? Šalim se. Svirka je trebalo da bude na otvorenom i nekoliko dana pred toga na istom mestu je nastupao neko od mojih kolega. Izgleda da se to nije dopalo komšijama, pa su intervenisali da se stvar ne ponovi. A komšije su zapravo turisti u hotelu sa pet zvezdica i kojima se očigledno ne dopada muzika koju publika voli – kaže Perišić.

 

Publici dajem šta traži

Gde se najbolje provedete kad pevate?
– Dobro mi je svuda. Bilo gde da pevam – u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji ili dijaspori prilagodim repertoar publici. Možda mnoge moje kolege loše prolaze, jer ne kapiraju da se ne može svuda da pevaju isto. Skontao sam to odavno, pa publici dajem ono što traži i svaki svoj nastup pretvaram u lud provod za sve – kaže Perišić.

Možda ste mogli pesmom da odobrovoljite direktora hotela?
– Nisam se ni setio toga! Mogao sam da ih šarmiram pesmom, pa da mi vrate tezgu, ali nema veze. Komšije su svetinja, ne treba se sa njima kačiti, pa makar to bile i samo privremene komšije. Uostalom, i ja imam dušu, zaslužio sam da se odmorim, a nemam srca nijednu tezgu da odbijem. Čak sam malo i preterao sa nastupima, pa sam za poslednjih mesec dana pevao čak 22 dana u 22 različita mesta. Ja sam ludak što se tiče posla, ne znam koliko je dosta.

Šta ćete da radite s tolikim novcem koji ste zaradili na tezgama?
– Ništa posebno, nosim pare kući u džakovima, pa kad nemam šta drugo da radim, ja ih slažem, gledam, uživam u njima. Naravno, šalim se, kakvi crni džakovi, nema toga nigde. Nisam pohlepan čovek, ali moram da radim i školujem decu. Moj najstariji sin je upisao Poljoprivredni fakultet. Izdržavam familiju, hvala bogu, brojna je, a i svuda oko mene stalno ima neko kome treba pomoć. Samo da sam zdrav i da mogu da putujem i pevam, ništa mi nije teško. Mnogi bi radili, ali nemaju gde, niko ih ne zove. Vremena su takva, ne ide da ja sad nešto kukam što sam prezaposlen kad dobro znam da ima pevača koji nemaju posla. Zato radim, pevam i kažem – samo neka ostane ovako što duže.

Odakle vama toliko posla, kad mnoge vaše kolege priznaju da ih niko ne zove na tezge?
– Šta znam. Možda je štos u tome što sam ja čovek zagonetka! Sve mislim kako sam ja, u stvari, običan i mnogo dosadan tip. Ne guram se po televizijama, nema me po novinama, nikome ne podmećem klipove u točkove, gledam svoja posla, ni sa kim se ne svađam… Publika me voli i gotivi, svuda gde dođem sve gori od veselja, radosti i dobre pesme! U ovom vremenu, kada se svi guraju pred kamere i u novine, a mene nema nigde, izgleda da je moj uspeh zagonetan.

 

Ljubomora je kompliment

Da li su kolege ljubomorne na vas?
– Nemam ja vemena za to. I ako su i ljubomorni, neka ih, to mi je kompliment. Znate šta, nekada sam pevao mnogo dobre pesme, koje su bile jače od mog imena. Ali, svojim radom, trudom i odnosom prema poslu i ljudima, izgradio sam ime koje je sada jače od pesama. Izborio sam sebi takav status da godinama ništa ne moram da snimam, a ljudi ne mogu da me zaborave.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here