Zagreb i Ljubljana imaju novi “front” u vidu Šengenske zone, a nemaju, smatraju analitičari, evropsku komponentu svojih politika.
Nakon što je EVropska komisija potvrdila da je Hrvatska ispunila uslove za ulazak u šengensku zonu i to pitanje prebacila na Evropski savet, kreće nova runda između Zagreba i Ljubljane, koja se hrvatskoj integraciji u zonu protivi kao nastavak spora oko arbitraže.
Slovenački premijer Marjan Šarec odluku je nazvao političkom, a odmah je iz opozicionih redova stiglo likovanje – predsednik Slovenske demokratske stranke Janez Janša, na Tviteru je poručio: “Dok Marjan Šarec pametuje i žali, hrvatski premijer Andrej Plenković lobira i deluje. Zbog toga danas može slaviti”.
Procene su da Hrvatska iza sebe ima podršku velike većine članica i Evropskog parlamenta, ali to samo po sebi ne znači mnogo jer treba imati pristanak svih članica – značajan je primer Bugarske i Rumunije, koje su odavno dobile “zeleno svetlo” EK, a još uvek su pred vratima.
Spoljnopolitički analitičar Tomislav Jakić navodi da Ljubljana i Zagreb vode svoju nacionalnu politiku, pri čemu obema stranama, smatra, nedostaje evropska komponenta njihovih politika.
– I jedna i druga zemlja najpre gledaju sebe i samo sebe, a onda pokušavaju tu svoju sliku sebe uklopiti u Evropu. Ako se Evropa ne ponaša onako kako one očekuju, onda i jedna i druga dižu dreku. U ovom slučaju, dreku diže Slovenija – ističe Jakić.
– U onom što sledi, Slovenija će više nego sigurno na prvom sastanku na kojem ovo pitanje bude postavljeno uložiti veto – dodaje on.
Pitanje granice prema Srbiji i BiH
Bivši hrvatski diplomata i analitičar Božo Kovačević kaže da će kontrola spoljne granice EU i dalje biti napor za Hrvatsku, ali neće bitno promeniti stanje na njoj, odnosno na granici prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, i promenilo bi se samo integracijom tih zemalja u u EU, kada bi prestala biti na spoljnoj granici.
– S obzirom su izgledi da se to dogodi u nekoj predvidlivoj budućnosti vrlo mali, mislim da će Hrvatska i dalje biti suočena sa velikim problemima na svojoj i evropskoj granici i da bi dobro bilo da se EU kao celina više angažuje na čuvanju nepropustljivosti te granice – zakljućuje Kovačević.
