Tanjug/AP

Tamo gde je nekada sve vrvilo od ljudi i svakodnevnog života, sada su gradovi bez ikoga na ulicama, zbog restrikcija koje su mnoge svetske vlade uvele kako bi stale na put dodatnom širenju pandemije izazvane kronavirusom. U mnogim pogođenim zemljama, zatvorene su škole, kafići, restorani i tržni centri, obustavljen saobraćaj u velikom obimu, zabranjena masovna okupljanja…

Ali, mnogi od nas se pitaju kada će se pandemija okončati, i kada ćemo moći da se vratimo svojim normalnim životima. Srpski epidemiolozi i virusolozi smatraju da bi sve ovo moglo da potraje još najmanje nekoliko meseci.
Epidemiolog Predrag Kon smatra da u ovakvom režimu (izolacije svih starijih od 65 godina i ograničenog kretanja ostalih) treba da živimo još šest nedelja, dok je epidemiolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović pesimističniji: on veruje da bi proleće 2021. zvučalo kao razumna procena roka u kojem bi društvo moglo da se izbori sa virusom korona.
Jedan od optimističnijih je britanski premijer Boris Džonson koji veruje da bi njegova zemlja mogla da promeni tok epidemije u narednih 12 nedelja.
Ali, ako i broj zaraženih počne da pada u naredna tri meseca, ipak ćemo i dalje biti daleko od kraja pandemije, ocenjuje BBC, koji dodaje da će za to verovatno biti potrebne godine.
I svetski priznata srpska virusološkinja Ana Gligić smatra da se prirodne, žarišne infekcije, kakva je i ova infekcija koronavirusom, „teško savlađuju, i još teže iskorenjuju“. Ona smatra da Covid-19 može da se pretvori u sezonsku bolest, ocenjujući da je za dobru vakcinu potrebno od godinu dana do 18 meseci, što iz ove perspektive za mnoge od nas ne deluje baš blizu.
Mnoge evropske zemlje, u kojima trenutno koronavirus hara u najvećoj meri, iz dana u dan donose sve restriktivnije mere, ali BBC ocenjuje da to neće moći da se održi na dugoročnom planu.
Društvena i ekonomska šteta biće katastrofalna, ocenjuje BBC, i dodaje da je ono što je, takođe, državama potrebno, tzv. „izlazna strategija“, odnosno način na koji će ukinuti restrikcije i vratiti se u normalu.
No, to ne znači da će koronavirus nestati, tj. ako budu ukinute restrikcije koje bi dovele do povratka virusa, to bi ponovo izazvalo nepovratan rast broja zaraženih.
Pa, šta da radimo?
– Imamo veliki problem u čemu bi se sastojala izlazna strategija i kako ćemo izaći iz ovoga. Ne radi se samo o Ujedinjenom Kraljevstvu. Nijedna zemlja nema izlaznu strategiju – smatra profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Edinburškom univerzitetu, Mark Vulhaus.

Tri opcije

Radi se o velikom naučnom i društvenom problemu, a postoje tri načina da se reši trenutna zdravstvena havarija: vakcinacija, dovoljno ljudi koji će razviti imunitet (tzv. imunitet stada) ili stalna promena ponašanja društva, navodi BBC i dodaje da bi bilo šta od ovoga uticalo da se smanji sposobnost virusa da se dalje širi.

Ukoliko bi, kad bude napravljena vakcina, najmanje 60 odsto populacije svake zemlje bilo vakcinisano, to bi stvorilo, navodi britanski javni servis, imunitet stada i onemogućilo da ovaj virus izazove nove epidemije ili pandemije.

I svetski stručnjaci, kao i naša Ana Gligić, smatraju da je za razvijanje vakcine potrebno najmanje od 12 do 18 meseci, i to ukoliko „sve bude teklo glatko“.

„To je dug period čekanja kada se suočavamo sa do sada nezabeleženim društvenim ograničenjima u mirnodopskom periodu“, navodi BBC.

„Čekanje vakcine ne bi trebalo da bude označeno imenom ‘strategije’, jer to nije strategija“, ocenjuje profesor Vulhaus.

Kratkoročna strategija mnogih zemalja je, posle italijanskog slučaja čiji svedoci smo iz dana u dan, da se postigne da ima što manje slučajeva obolelih, kako bi se sprečilo da bolnice ne postanu pretrpane, i da, u tom slučaju, ne može nikome da se pruži kvalitetna nega.

Na to je u petak uveče upozorila i premijerka Srbije Ana Brnabić.

U trenutku kad broj zaraženih počne da opada, moći će da budu ukinute i neke restrikcije, bar na neko vreme, odnosno dok ponovo ne dođe do porasta broja obolelih i, samim tim, nove runde restrikcija, navodi BBC.

Svakako, imajući sve u vidu, jako je nezahvalno davati prognoze o tome kada bi ova pandemija mogla da se stavi „ad acta“.

Bar tako smatra glavni naučni savetnik UK, ser Patrik Volans.

Ali, svetski epidemiolozi su zabrinuti da li bi i, eventualno, izgrađen kolektivni imunitet, uopšte potrajao.

Neki dosadašnji tipovi koronavirusa, koji su izazivali uobičajene simptome prehlade, nisu baš uticali na stvaranje jakog imunog odgovora, pa su ljudi od tog virusa mogli i mogu da obole mnogo puta u životu, prenosi BBC.

No, sada se, očigledno mnogo toga promenilo, a, što je još očiglednije, i mi moramo da promenimo sopstveno ponašanje, kako bismo učinili da se smanji prenošenje ovog virusa, ocenjuje profesor Vulhaus i dodaje da to podrazumeva i mere samoizolacije rizičnih osoba, testiranja i neophodnu higijenu.

On dodaje da bi svakako od pomoći bilo razvijanje lekova koji bi mogli uspešno da se bore protiv Covid-19, a primenjivali bi se na ljude koji bi simptome pokazali u tzv. periodu „transmisione kontrole“, čime bi bilo sprečeno da oni virus prenesu drugim ljudima.

Istovremeno, ti lekovi bi mogli da se daju i ostalim pacijentima u bolnici, kako bi se postiglo da bolest bude manje smrtonosna i kako bi se smanjio pritisak na jedinicu intenzivne nege.

A, omogućilo bi, takođe, lekarima da saniraju više slučajeva oboljenja, pre nego što vlade uvedu restrikcije.

Ostaje nada da će vakcina biti razvijena što pre.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime