Skroman odziv dijaspore
Iako je bilo principijelnih nedoumica i glasnih neslaganja oko toga ko zakazuje, ko može da bude predložen i ko ima pravo da bira delegata za Skupštinu dijaspore, zakazani skup u prostorijama Srpskog kulturno-sportskog udruženja u Grencaleje je na kraju ipak postigao ono što je imao za cilj – izbor kandidata iz Berlina i Brandenburga za Skupštinu dijaspore.
Od tri predložena kandidata tajnim glasanjem je izabran Đuro Plavšić, predsednik Srpskog kulturno-sportskog udruženja, koga čeka još drugi krug izbora na Srpskom forumu u Frankfurtu do konačnog imenovanja četiri delegata sa područja cele Nemačke.
Sastanak je održan uz podršku SPC u Berlinu, srpskih udruženja i klubova i ambasade Republike Srbije.
Njihovi predstavnici su se našli na pomenutom dogovoru: Nebojša Đurica, prvi sekretar i vicekonzul ambasade Srbije, protojerej Dragan Sekulić i Đuro Plavšić, predsednik SKSU, kao i predstavnici Centralnog saveta Srba u Nemačkoj.
Ono što je nedostajalo te večeri je masovnost, jer i pored pokušaja da se u protekle dve nedelje obavesti što veći broj naših ljudi putem letaka u crkvi i udruženjima i usmenim obaveštavanjem, odziv je bio ispod očekivanja – svega 60-ak ljudi.
S druge strane, čak i takva minimalna zastupljenost različitih struktura davala je skupu potrebnu legitimnost, mada je ostao veliki znak pitanja o razlozima pasivnosti naših ljudi da učestvuju u ovom odlučivanju.
Glavni inicijator i predsedavajući na sastanku Mirko Jović iz Društva nemačko-srpskog prijateljstva rekao je da se mnogi problemi javljaju jer je novi zakon o dijaspori "trulo jaje", kako se slikovito izrazio, pošto je ostavio dijaspori da sama bira delegate kako zna i ume.
|
Dijasporac tri decenijeĐuro Plavšić je rođen 1959. u Sanskom Mostu, 20 godina vodi privatnu firmu. Predsednik je Srpskog kulturno-sportskog udruženja, a humanitarnim radom se bavi skoro dve decenije. – Dosta sam upoznat sa problemima naših ljudi ovde, jer živim već 30 godina u Nemačkoj. Ako me izaberu i potvrde za delegata, nadam se da će da se jave i drugi naši ljudi sa svojim problemima, tako da budem most između njih i matice – rekao je Plavšić. |
– Tako se desilo da kad su izabrani neki predstavnici pobunila se cela Nemačka s pitanjem ko ih je i kako ih je birao – rekao je Jović. – Molili su me naši ljudi iz Bavarske, Baden-Virtemberga, Hesena da Berlin počne sa izborom kandidata, pošto Skupština dijaspore treba da bude formirana na Vidovdan.
Koliko je ova trapavost Zakona o dijaspori zaista poligon za različite interpretacije, pokazala je i rasprava koja je usledila na skupu o tome kako će se birati konačna četiri delegata u Frankfurtu, da li Srbi koji nisu iz Srbije mogu da budu predlagani za kandidate, da li udruženja i klubovi koji okupljaju jedva pet odsto Srba mogu da predstavljaju celu dijasporu, kako će izabrani delegati da predstavljaju interese naših ljudi iz dijaspore… Jedan od učesnika u raspravi je takav način izbora delegata nazvao "majmunskim pozorištem".
U prilično zaoštrenoj atmosferi najmanje sporni su bili predloženi kandidati. Pored Đura Plavšića, predložen je još Dragan Mitrovski, uspešni privrednik i predsednik Crkvenog odbora u Berlinu i Zoran Stanojević, doktor pravnih nauka, dugogodišnji član SPD-a i nosilac mnogih funkcija. Predložen je bio i Milan Čobanov, ali je on odbio kandidaturu, jer je već izabran za predstavnika ispred Centralnog saveta Srba.
Kako se čulo na kraju, ovaj skup bi trebalo da potvrdi da "kvantitet ne znači uvek i kvalitet" i da "ne treba ostati na prvoj, nego već jednom zakoračiti na drugu stepenicu".
