"Pažljivo pratimo situaciju u Škotskoj, ali i u Kataloniji, gde se sličan referendum održava 9. novembra. U stalnom smo kontaktu sa njihovim predstavnicima i učestvujemo brojnim međunarodnim kampanjama za podršku nezavisnosti ovih regiona", naglasio je Talamoni.
On je naglasio da zvaničnici sa Korzike često posećuju Škotsku i Kataloniju da bi razgovarali o planovima za nezavisnost i razmenjivali iskustva o tom pitanju.
"Uspeh naših međunarodnih partnera imaće pozitivan efekat i na situaciju na Korziki. Škotska i Katalonija su u u proteklih nekoliko godina dobile nove statuse i sada mogu da donose odluke o svojoj nezavisnosti. Trenutno radimo na tome da dobijemo poseban status za naš region, tako da i mi u predstojećim godinama možemo da održimo diskusije o nezavosnosti", navodi Talamoni.
Korzika je veliko ostrvo u Sredozemnom moru i, iako je bliže Italiji, u sastavu je Francuske od osvajanja 1769. godine.
Nekoliko političkih partija zalaže se za sticanje određenog stepena autonomije, ili i čak nezavisnosti od Francuske. Ustav Korzike napisan je na italijanskom, ali stanovnici govore korzikanskim jezikom.
Aksjonov je istakao da "priznanje referenduma u Škotskoj značiće da Brisel, takođe, automatski treba da isto učini i sa glasanjem održanim u martu o statusu Krima, i to bez bilo kakvih pitanja ili sumnji".
"Da li će uvesti sankcije Škotskoj? Ili će ih bombardovati i napadati enkovima? Samo želim da znam kako će zapadnoevropske zemlje protumačiti sličan proces", rekao je Aksjonov.
