Poslanik Hrišćansko-demokratske unije i član Odbora za evropska pitanja Bundestaga Gunter Krihbaum, koji je prisustvovao sastanku sa srpskim opozicionim poslanicima u Berlinu, ne vidi bojkot kao dobar potez i ističe da stranke moraju da preuzmu odgovornost u parlamentu, a ne izvan njega, jer izostankom iz skupštine te partije same sebe čine suvišnim.
Navodi i da se “ne uklapa” što opozicione stranke sarađuju sa SNS u Narodnoj skupštini, a ne žele da razgovaraju sa njima na regionalnom nivou, jer bi, uveren je, bilo poželjno da se sve strane malo više približe jedna drugoj, zato što Srbiju u narednih nekoliko godina čekaju ogromni izazovi.
Povodom sastanka Odbora za evropska pitanja Bundestaga sa srpskim opozicionim političarima, Krihbaum za „Vesti” kaže da to nije bio zvanični sastanak, već neformalni razgovor, a da je razmena mišljenja bila kolegijalna, dodajući da bi voleo da su bili prisutni i predstavnici vladajućih partija, jer bi tada slika bila uravnoteženija, ali da to očigledno nije bilo planirano.
Na sastanku je, prenosi, bilo reči o navodima o neregularnostima na prošlim izborima i pritužbama ODIHR-ovih posmatrača izbora.
Krihbaum je istakao da izbori moraju biti sprovedeni po demokratskim standardima, inače će rezultat izgubiti legitimitet, te da su transparentnost, pravičnost i besprekorni birački spiskovi od suštinskog značaja.
“Koliko ja znam, izveštaj ODHIR-a je sada detaljno analiziran i predsednica parlamenta Ana Brnabić pokušava da sprovede preporuke u dijalogu sa strankama. Nakon što nijedan politički tabor nije uspeo da formira vladu u zakonskom roku, sada se moraju održati novi izbori”, dodao je Krihbaum.
Ne želeći da komentariše sam sadržaj internog sastanka, podseća da je 2. jun, za kada su raspisani novi beogradski izbori, prema srpskom zakonodavstvu, poslednji mogući datum.
“U svakom slučaju, kasniji datum izbora bio bi nelegalan”, dodao je on.
Komentarišući to što neke stranke odbijaju da učestvuju u razgovorima, na koje je pozvala predsednica parlamenta, a neke su čak najavile da žele da bojkotuju izbore, ističe da partije imaju odgovornost, koju moraju preuzeti u parlamentima, a ne izvan njih.
“Kao stranke izlazimo pred građane u predizbornim kampanjama i promovišemo svoje programe i ideje. Šta da kažu građanima – ‘Izaberite nas! Ali, ako ste glasali za nas, sve je bilo uzalud jer mi ne prihvatamo mandate koji su nam dati’. U svakom slučaju, to dovodi do ogromnih razočarenja”, jasan je nemački poslanik.
Na konstataciju da se to već dogodilo 2020. godine, primećuje da to bojkot čini još ekstremnijim.
“Ako je stranka bojkotovala izbore 2020. i ponovila to 2024. godine, biće van parlamenta osam godina. Pri tome, ona sebe čini suvišnom. Nije džabe međunarodna sekretarka Stranke slobode i pravde pre tri dana podnela ostavku na funkciju, jer ni ona ne veruje u bojkot”, ukazao je Krihbaum.
Ocenjuje i da je čudno ako opozicione stranke sarađuju sa SNS u Narodnoj skupštini, a ne žele da razgovaraju sa njima na regionalnom nivou.
“To se ne uklapa. Bilo bi poželjno da se sve strane malo više približe jedna drugoj, jer Srbiju u narednih nekoliko godina čekaju ogromni izazovi”, zaključio je Krihbaum.
