Porodicu Petković iz Banje Koviljače obradovala je vest o daru od 100 AUD iz Australije, a još više ime dobročiniteljke Anđelke Đurović, stalne učesnice naših humanih akcija. Jer od junske posete Rajka i Anđelke Đurović iz Melburna nije bilo druge pomoći tako da nisu uspeli da obezbede potrebnih 3.500 evra, pa je 24-godišnji Lazar Petković koji se od svoje četvrte godine bori s rakom testisa, umesto odlaska u Rusiju na biohronu terapiju, ostao u Koviljači. Uz pomoć humanih ljudi, do sada je porodica uspevala da mu omogući lečenje, ali je svaki odlazak u Rusiju sve neizvesniji jer se do novca dolazi sve teže.
– Mnogo nas je obradovao ovaj novčani dar i hvala Đurovićima od srca. Ipak, i Lazaru i nama je neprijatno moliti za pomoć, a mnogo su ga pogodili i moji zdravstveni problemi. Imala sam šlog pa sam 18 dana ostala na VMA u Beogradu. Sve mu to pada teško, ali nadam se da će skupiti snagu i nastaviti borbu. Daće Bog da neko pomogne i da naš Lazar uspešno završi sve terapije – priča Lazarova majka Verica zaposlena u Specijalnoj bolnici Banja Koviljača, ali već dugo na bolovanju.
Otac Zoran kaže da su teška vremena, razume sutuaciju, ali bi bilo šteta da Lazar stane na domak cilja: "U Moskvi su nam rekli da terapije treba da završi u junu naredne godine. Do tada su mu ostale još dve i tada bi bilo pet godina kako se leči kod njih. Za dva odlaska trebalo bi oko 7.000 evra. Grad Loznica ove godine je pomogao sa 60.000 dinara, obraćali smo se ponovo, ali novca nema, a zahteva za pomoć je mnogo. Do sada nas je dva puta odbijalo Ministarstvo zdravlja, iako smo od lekara dobili napismeno da su iscrpljene sve mogućnosti lečenja u Srbiji. Šteta bi bilo sada odustati", kaže otac Zoran koji radi kod privatnika za neveliku platu.
– Ima sigurno dobrih ljudi poput Đurovića iz Melburna, ko će pomoći da se sve završi dobro. Mnogo me je obradovao poziv iz "Vesti" i probudio novu nadu. Verujem da će i Lazara ohrabriti, dati mu snage da istraje do konačnog izlečenja – kaže na kraju Verica Petković.
Volonter
Nasmejani Lazar kaže da se oseća dobro: "Volontiram u Specijalnoj bolnici kao fizioterapeut na tri meseca. Mnogo mi znači što idem na posao, radim, družim se, srećem razne ljude i osećam se stvarno mnogo bolje. Voleo bih da potraje, ali ne znam šta će biti – priča ozarenog lica Lazar.
