Naša poznata književnica Ljiljana Habjanović Đurović uputila je poruku javnosti o tome kako prebroditi ovo teško vreme pandemije koronavirusa. Poruku prenosimo u celosti:
“Imam 66 godina. Imam hronične bolesti. I u potpunoj sam izolaciji. Od 8. marta nisam izašla iz kuće. Niti mi je bilo ko došao u posetu. I nije mi teško. Pišem. Kuvam. Sviram. Razgovaram sa suprugom i sinom. Zajedno gledamo filmove. Čitam. Molim se. Razgovaram sa drugaricama. Ne razmišljam o tome šta mi nedostaje. Uostalom, čoveku uvek nešto nedostaje. Uvek bi hteo još nešto. Još malo više. Takva je ljudska priroda.
Zahvalna sam Bogu što smo zdravi. Svesna sam da je nama u izolaciji u svojim domovima neuporedivo bolje nego ljudima koji su bolesni, koji su smešteni u bolnice, odvojeni od svojih porodica, koji brinu da li su im i ukućani zaraženi, koji strepe kako će se bolest razvijati, ili se već bore za život.
Mislim i o onima koji su vezani za kuću i ne mogu da izlaze ni kada nema opasnih virusa. Ni kada smo svi mi napolju, i slobodni. O onima koji slome nogu ili kuk, o onima koji operišu kičmu, o onima koji leže šlogirani, o onima koji umiru od raka, o ženama koje leže mesecima da bi održale trudnoću, neprestano u strahu hoće li sačuvati dragoceni plod. Svi oni bili bi srećni da su na našem mestu – u svojim domovima, zdravi i pokretni.
Izolacija me ne sprečava da budem sa Bogom. Pred ikonama u svojoj radnoj sobi zapalila sam sveće. Pomolila sam se. Na CD plejeru pustila sam Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog. I sve vreme dok je Liturgija trajala, sklopljenih očiju zamišljala sam sebe u crkvi. Naravno, u crkvi je lepše. Potpunije. Bilo bi divno da sam se pričestila. Ali, u molitvi sam. Sa Bogom sam. A to je najvažnije. Ostanite kod kuće. Čuvajte svoje živote, živote članova svojih porodica i drugih ljudi. Svaki ljudski život je dar Božji! Za njega, odgovorni smo pred Bogom”.
Лијепа и охрабрујућа порука добре жене Љиљане.
jel to vazi i za tvoj jul i najbolju prijateljicu miru?