Otkupna cena maline umesto dosadašnjih 160 (1,35 evra) iznosiće 175 dinara (1,48 evra) po kilogramu. Ovu odluku kompanije „Stanić“, jednog od najvećih otkupljivača u Srbiji, prihvatili su predstavnici Asocijacije proizvođača malina i kupina, a dogovor je potvrdio predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede.

Malinari kažu da se cena od 175 dinara po kilogramu odnosi na sortu koja se najčešće proizvodi u Srbiji. Manje zastupljene sorte imaju drugačije cene, ali povišica za sve iznosi 15 dinara (0,12 evrocenti).

Samo dan pre dogovora malinari su pretili štrajkom i najavljivali da će voćari sebi seći prste u znak protesta.

– Tri godine radimo sa gubicima, dok se trgovci bogate. U brdsko-planinskom kraju nemamo čime da se bavimo osim proizvodnjom krompira, stočarstvom i proizvodnjom malina. Ostaje nam jedino da dignemo ruke od svega i tražimo način za iseljenje – rekao je Radović, dodajući da u ovoj zemlji postoje samo bogati i beda i da se od poštenog rada ne može živeti.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da štrajkovi u vreme otkupa voća pokazuju da se ne vodi dobra agrarna politika.

– Malina je nacionalno blago od kojeg bi voćari mogli dobro da zarade, a samim tim i država – ističe Prostran.

Prosečna godišnja proizvodnja maline iznosi 6,9 tona po hektaru. Na svetsko tržište plasira se oko 95 odsto ukupne proizvodnje, i to uglavnom u smrznutom stanju, a ostatak prodaje kao sveža ili prerađena malina. U Evropi naša zemlja je postala poznata po „malinama kao nacionalnom proizvodu“, koji je izdržao konkurenciju na probirljivom tržištu. Zemlje u koje se najviše izvozi su Nemačka, Francuska, Belgija, Austrija, Švedska, Velika Britanija, Holandija…

Problem sa ovom voćkom je to što ona zavisi od klimatskih uslova. Samo na malim površinama postoje sistemi za navodnjavanje, tako da svaka sušna godina znatno umanjuje prinose. Prisutan je i odliv radne snage, dok je otkupna cena stalni uzrok sukoba između proizvođača i otkupljivača svežih plodova.

Na pitanje koji su njihovi zahtevi prema državi, Radović kaže da je zahtev samo jedan – uređenje tržišta.

– Ne tražimo samo da nam daju cenu. Hoćemo uređenje tržišta. Na jugu Srbije je kao na Divljem zapadu. Nema ni otkupnog lista, ni priznanice, a niko ne zna koja je cena. Spuštaju cenu ispod početne. U Leskovcu je cena 120 dinara, a u Surdulici je i nemate. Više zarade posrednici nego oni koji se bave proizvodnjom. Eto, tu tražimo da se stvari regulišu i da se odredi cena – poručuje Radović.

Opasni karteli

Dobrivoje Radović ukazuje na sve opasnije delovanje kartela, u kojima su ne samo hladnjačari, već i kancelarije koje kupuju, preprodaju i gase male hladnjačare.

– To rade trgovci, a izvoznik ne može da reaguje. Oni imaju novac i prave monopol i diktiraju. Oni otkupljuju maline od izvoznika, hladnjačara. Zato smo tražili od države da to proveri, da se formira tim u kojem su BIA i policija. Mi proizvođači tonemo, a tajkuni i kartel napreduju, jer imaju limuzine, kuće i šta požele. Institucije treba da rade posao, a očekujemo da ne hapse samo za nektarinu, breskvu i meso, nego da se to proširi i na malinu – upozorava Radović.

Jedinstvena cena

Predstavnici kompanije „Stanić“ prihvatili su zahtev da otkupna cena maline bude jedinstvena, a ne da se dnevno menja.

Dobrivoje Radović kaže da je otkupljivač prihvatio i da se sva malina tretira kao prva klasa, jer je, kako je istakao, „do sada zbog nestručnih ljudi koji su je klasirali cena obarana i na taj način“.