Na osnovu kompjuterskih modela, stručnjaci su zaključili da se samim povećanjem efikasnosti, uspešnijim "zarobljavanjem" ugljenika (tako što se sprečava da on dospe u atmosferu) i smanjenjem zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od fosilnih goriva, neće u željenoj meri ostvariti smanjenje emisija štetnih gasova u atmosferu, prenosi Rojters.
Ako bi se, međutim, te mere kombinovale sa smanjenjem stočarske proizvodnje za 30 odsto u državama koje su najveći proizvođači, kao i sa smanjenjem konzumiranja mesa u približnom procentu, emisija štetnih gasova bi bila umanjena u željenoj meri.
Osim toga, bile bi ostvarene i znatne prednosti za zdravlje stanovništva.
Izračunato je da bi u Britaniji smanjenje zasićenih masti iz životinjskih izvora za 30 odsto u ishrani umanjilo procenat prerane smrti zbog srčanih oboljenja za 17 odsto, što znači da bi takvih smrtnih slučajeva bilo za 18.000 manje godišnje.
Samo u brazilskom gradu Sao Paulu, smanjenje konzumiranja mesa za 30 odsto bi imalo bi za posledicu 1.000 manje preranih smrti godišnje.
Proma podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), 18 odsto globalne emisije gasova s efektom staklene bašte u atmosferu potiče sa sektora proizvodnje mesa.
Uz to, svetski eksperti predviđaju da bi rastuća tražnja mesa, naročito u zemljama u razvoju, mogla do 2030. godine da dovede do povećanja njegove globalne proizvodnje za 85 odsto u odnosu na 2000.
Stručnjaci ističu da je nužna globalna akcija kako bi se učinile vidljivim prednosti smanjenja svetske proizvodnje i potrošnje mesa.
