Neki se u njega kunu, drugi upozoravaju na zdravstvene rizike i štetu od klimatskih promena. Da li je mleko zaista štetno ili se o njemu samo loše govori? Da li su alternative mleku više od pukog načina života?
Mleko je tema koja izaziva podele. Neki ga ljudi rado piju, dok ga drugi gotovo demonizuju. U pitanju su zdravstveni, etički i ekološki aspekti. U svetu u kojem održiva ishrana, dobrobit životinja i zaštita klime postaju sve značajniji, pozitivna slika o mleku ozbiljno je poljuljana. A i mlečni proizvodi danas se sve manje promovišu.
Tokom prošle godine u Nemačkoj je potrošeno oko 46 kilograma mleka po glavi stanovnika, gotovo deset kilograma manje nego pre deset godina. To je pad od 18 procenata. Što se tiče mlečnih proizvoda, običan jogurt pio se nešto malo više, ali je konzumacija voćnog jogurta znatno smanjena. Potrošnja putera ostala je otprilike ista, dok je prodaja sira blago porasla.
Prednosti mleka
Ono što pijemo kao kravlje mleko zapravo je prirodna hrana namenjena teletu. U mlekarama se sirovo mleko prerađuje u mleko za piće, ali i sir, pavlaku, puter, jogurt i mnoge druge proizvode. Kravlje mleko razlikuje se od majčinog mleka, ali slično kao i ono sadrži brojne dragocene sastojke. Suvi deo mleka (oko 13 procenata) čine visokokvalitetni proteini (uključujući gotovo sve esencijalne aminokiseline), oko 400 različitih masnih kiselina među kojima su i polinezasićene, mlečni šećer (laktoza), minerali poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i fosfora, vitamini rastvorljivi u mastima A, D, E i K, kao i vitamini B grupe rastvorljivi u vodi (posebno B2 i B12).
Proizvodi od kravljeg mleka predstavljaju pogodan izvor hranljivih materija za decu i odrasle i mogu značajno da doprinesu ukupnom snabdevanju organizma. U dokumentu objavljenom u decembru 2024, Nemačko društvo za ishranu (DGE) preporučuje da se dnevno unesu dve porcije mleka ili mlečnih proizvoda. Za odrasle to može biti čaša mleka, šolja običnog jogurta ili kriška sira.
Drugačiji pogled na mleko
Marko Springman, profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu u Oksfordu, istražuje upravo poređenje mleka i biljnih alternativa. On je učestvovao i u razvoju Planetary Health Diet – plana ishrane koji vodi računa i o ljudskom zdravlju i o zaštiti životne sredine. U tom okviru, Springman se zalaže za režim u kojem se smanjuje unos mlečnih proizvoda, a prednost daje biljnim opcijama.
“Ako pogledamo ekološki otisak mleka po jedinici težine, on nije naročito visok. Ali pošto konzumiramo toliko mleka, ono odmah dolazi iza govedine, zavisno od načina merenja”, objašnjava Springman.
Hrana životinjskog porekla i globalno zagrevanje
Studija “Smanjenje uticaja hrane na okolinu od proizvođača i potrošača”, u kojoj je Springman bio jedan od učesnika, ispitivala je globalni uticaj proizvodnje hrane i pokazala velike razlike među pojedinim proizvodima. Ukupno gledano, proizvodnja hrane odgovorna je za oko četvrtinu svetskih emisija tzv. gasova staklene bašte. Zahvata preko 70 procenata raspoložive slatke vode i glavni je uzrok gubitka biodiverziteta i promena u korišćenju zemljišta.
Uticaji su veoma različiti: proizvodi životinjskog porekla, posebno govedina, imaju daleko veći ekološki otisak od namirnica biljnog porekla. Studija je pokazala i da čak i najprihvatljiviji proizvodi životinjskog porekla – poput jaja i mleka – i dalje izazivaju veće zagađenje od većine biljnih alternativa.
Prelazak na ishranu zasnovanu uglavnom na biljnim namirnicama mogao bi da smanji emisije gasova staklene bašte iz hrane do 73 odsto, a korišćenje zemljišta do 76 procenata. “Proizvodnja hrane životinjskog porekla povezana je sa značajnim posledicama po okolinu. U proseku, alternative mleku na biljnoj osnovi imaju niže emisije gasova staklene bašte, manju potrošnju vode i zemljišta u poređenju s kravljim mlekom”, navodi se u dokumentu DGE.
Masovna proizvodnja mleka utiče na promenu klime, ali donosi i patnju za životinje. U studiji Instituta za poljoprivredne i hortikulturne nauke pri berlinskom Univerzitetu Humboldt zaključeno je da krave muzare koje se uzgajaju na konvencionalan način imaju još lošije uslove života nego druga stoka u industrijskom uzgoju.
Konzumacija mleka kod osoba koje nisu tolerantne na laktozu može da dovede do bolova u stomaku, nadutosti i vetrova.
To je jedan od razloga što se sve više ljudi okreće alternativama poput sojinog ili bademovog mleka, koje sada zauzimaju oko deset procenata ukupnog tržišta. Springman smatra biljne alternative dobrim izborom i tvrdi da one mogu obezbediti jednako mnogo hranljivih materija kao i pravo mleko. Sve ono što prirodno nedostaje u zobenom, sojinom, pirinčanom ili bademovom mleku – poput kalcijuma ili određenih vitamina – proizvođači obično dodaju u procesima obogaćivanja.
Oko 75 procenata ljudi širom sveta i oko 30 procenata Evropljana ne podnosi laktozu: njima nedostaje enzim laktaza, koji pomaže razgradnju mlečnog šećera. Kod njih konzumacija mleka može izazvati bolove u stomaku, nadutost i gasove. U porodicama koje imaju veću sklonost ka alergijskim oboljenjima (atopijama), kravlje mleko može povećati rizik od razvoja tih bolesti.
Koliko su dobre biljne alternative?
Nemačko društvo za ishranu (DGE) ukazuje na dragocene sastojke kravljeg mleka i njihove pozitivne efekte na zdravlje. Biljni napici “preporučuju se” ljudima koji žele da izbegnu kravlje mleko i proizvode od njega, ili onima koji ga konzumiraju u većim količinama nego što je preporučeno. Bitno je, međutim, da alternative budu obogaćene esencijalnim hranljivim materijama. Teško je davati opšte tvrdnje o vrednosti napitaka od ovsa, soje ili badema, jer se proizvodi međusobno znatno razlikuju. “Većina zamenskih proizvoda pokušava otprilike da replicira nutritivni profil mleka”, objašnjava Springman sa Univerziteta u Oksfordu.
Pozitivno je, dodaje on, to što proizvodi na biljnoj osnovi sadrže manje zasićenih masnih kiselina: “To je dobro za zdravlje”. Zato Springman i sam ne uključuje nužno mleko u svoju ishranu. Prema njegovim rečima, hranljive materije – posebno kalcijum – moguće je dobiti i iz drugih namirnica. Za ljude koji se hrane vegetarijanski ili veganski važni su i vitamin B2 i vitamin B12, a u tim slučajevima mogu se preporučiti i dodaci ishrani.
