Naučna studija je objavljena u magazinu "The Lancet", a u njoj se navodi da je slab zdravstveni sistem u Liberiji, Sijera Leoneu i Gvineji bio osnovni uzrok brzog širenja ebole, a da je MMF svojom politikom prema tim zemljama u poslednje dve decenije sprečavao razvoj tog sektora.
Naime, naučnici tvrde da su zdravstveni sistemi u navedenim zemljama oslabljeni MMF-ovim nalozima o obaveznom smanjivanju javne potrošnje i decentralizaciji zdravstvenih sistema.
Dalje se navodi da je to dovelo do neadekvatnog plaćanja i edukacije medicinskog osoblja, a decentralizacija je izazvala brojne kočnice za koordinisano delovanje s ciljem borbe protiv širenja virusa ebole.
Sociolog s Kembridža Aleksander Kentikelenis ističe kako je neupitno da je urušeni zdravstveni sistem stvorio pogodno tlo za brzo širenje ebole i da se ne sme zanemariti odgovornost svih koji su doveli do toga.
Iz MMF-a su negirali navode studije i tvrde da njihova politika nikako nije nešto što bi se moglo tumačiti kao faktor koji je doveo do tragičnih posledica epidemije ebole u Zapadnoj Africi.
MMF je u septembru Liberiji, Gvineji i Sijera Leoneu donirao ukupno 130 miliona dolara pomoći. Sredstva su upotrebljena za rešavanje budžetskih deficita u tim zemljama.
Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u proteklih nekoliko meseci od virusa ebole je na zapadu Afrike umrlo više od 7.300 osoba
