Novi zakon koji će regulisati boravak u Nemačkoj, a koji stupa na snagu u martu naredne godine, predviđa neke olakšice u zapošljavanju građana Zapadnog Balkana. Najpre ubrzanu nostrifikaciju diploma, a potom i kraće čekanje na vize. Da li to, međutim, znači da je u zemlju najjače evropske ekonomije dobrodošao baš svako?
“Nemci traže radnike iz Srbije”, “Još bolji pristup tržištu rada”, “Stručnjaci vilkomen” – ovo su samo neki od naslova koji su plavili medije, tokom prošle godine kada je Nemačka usvojila zakon o useljavanju radne snage, piše RTS.
Njegova primena očekuje se u martu, a kako su rekli u nemačkoj ambasadi u Beogradu, novi zakon predviđa ubrzan postupak nostrifikacije diploma o završenom stručnom obrazovanju, kao i brže izdavanje viza. Novina je i da će onaj ko želi da “na licu mesta” u Nemačkoj traži posao moći da boravi šest meseci, pod uslovom da poznaje jezik.
– Nemačka će ovim svakako biti na dobitku, jer dobija kvalifikovan, visokostručni kadar, koji će pritom biti i mlad, jer postoji ograničenje da osobe koje su starije od 45 godina moraju da ispunjavaju posebne uslove – kaže Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Oni radnu dozvolu mogu da dobiju jedino ukoliko im ugovor garantuje bruto zaradu veću od 3.700 evra, kako u starosti, zbog premalih penzija, ne bi pali na teret države. Ipak, ono što najviše raduje nemačke poslodavce jeste ukidanje klauzule o davanju prednosti radnicima iz Evropske unije.
To znači da će ubuduće moći da zaposle radnika izvan EU, bez potrebe da dokazuju da za to mesto nisu uspeli da pronađu onog koji živi u uniji. Toj olakšici raduju se i oni koji su među najtraženijim u Nemačkoj – medicinsko osoblje.
Traženi medicinari, mašinci, građevinci…
Da se Nemci najviše interesuju za medicinare i vozače, potvrđuje i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, koja od 2013. godine posreduje u zapošljavanju domaćih radnika u Nemačkoj. Ističe da su kriterijumi do sada bili veoma strogi, ali bez obzira na pojedine olakšice, ne veruje da će se menjati.
– Sama najava ovakvog propisa ne garantuje svakome da će dobiti radnu vizu. Tako da se ja ne plašim masovnosti – kaže Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ipak, pretpostavlja se da će još dugo u Nemačku biti dobrodošli radnici iz oblasti zdravstva, posebno za negu starih ljudi, građevinci, mašinci, elektrotehničari i naravno IT stručnjaci.
Sa Balkana se 2018. godine odselilo više od 220.000 ljudi
Država ne može da spreči nikoga da ode, ali može da smisli način kako da zadrži stanovnike. Upravo na tome radi Koordinaciono telo za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija, čiji je NALED član.
– Suština je da generalno unapredimo ambijent, da imamo bolje tržište rada, veće šanse za zapošljavanje, da imamo bolji sistem obrazovanja, bolje usluge – ističe Ivan Radak iz NALED-a.
A upravo su zbog zarade mnogi krenuli put Nemačke. I taj trend će se očigledno nastaviti. Samo prošle godine sa Balkana u zemlje Evropske unije odselilo se 228.000 ljudi, od čega 51.000 čine građani Srbije. Najviše njih, 16.000 otišlo je upravo u zemlju najjače evropske ekonomije – Nemačku.
