Pre petnaestak godina otvoren je Gigerov muzej u renesansnom dvorcu Sen Žermenu pored Lozane u Švajcarskoj. Bar muzeja nalikuje mešavini unutrašnjosti Joninog kita, fosilnog skeleta dinosaorusa i svemirskog broda Nostromo.

Hans Rudolf Giger (1940-2014) poznat je svima kao tvorac vanzemaljskog „8. putnika“ i dobitnik Oskara za specijalne efekte (1980). Neuporedivo manje je znano da je Giger jedan od najvažnijih slikara fantastike i nadrealizma druge polovine 20. veka.

Njegov koncept „biomehanike“, prožimanje organskog i mehaničkog, u potpunosti je promenio vizuelne kodove i uveo novu estetiku. Gigerov uticaj u zadnjih tri decenije oseća se snažno u celokupnom naučno fantastičnom stvaralaštvu, u fantazmagoričnom svetu rok muzike, u filmskim dekorima, u stripu, u tetovaži i u fetišističkoj ikonografiji.

Rođen u Švajcarskoj, uprkos očevoj želji da preuzme porodičnu apoteku, upisuje školu industrijskog dizajna i unutrašnje arhitekture, što obeležava njegov celokupan rad.

Stvaralaštvo je započeo crtežima u tušu i uljima „atomskih“ krajolika, nagoveštavajući svetove iz kojih će izaći pandemonijum čudovišta sa falusoidnim glavama – Nekronomikon i Alien. Njegove slike se konstruišu iz ličih opsesija, snova i košmara.

Nalik modernom Bošu, Giger prikazuje pakao sa svim mukama i užasima, neodvojivo vezan za seksualnost. Za razliku od srednjevekovnih majstora koji su pakao prikazivali kao mesto, Giger ga slika kao duhovno i emotivno stanje.

 

Gigerove slike su velike i realistične, što gledaoca uvlači u radnju, stvarajući snažan emotivni naboj. Jednom prilikom, na holandskoj granici, policija nije htela da mu dozvoli ulazak u zemlju. Razlog su bile njegove slike za koje su oni mislili da su fotografije. Giger ih je upitao:

„Gde sam to mogao da fotografišem? U paklu?“

Giger se takođe bavio i dizajniranjem predmeta. Naime, poslednjih godina života, više se bavio skulpturom, nameštajem i nakitom, nego slikarstvom: stalak za mikrofon neo-metal grupe Korn, fotelja Harkonena, stolice, stolovi, statue…

Gigerov svet nadahnuo je mnoge od sajber-panka, neo-romantičara, gotskog pokreta, preko Bilala, Ridlija Skota, Dejvida Linča do „Matriksa“. Za ljubitelje njegovog života i dela ova destinacija je nezaobilazno mesto.

O njegovom životu, dečačkoj želji da uredi park strave u svom dvorištu, saradnji sa muzičarima i glumcima, otvaranju i sadržaju muzeja, 2014. snimljen je dokumentarni film Mračna zvezda: Gigerov svet.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime