“Ne bih hteo da ja, na kraju, posle svih ovih sećanja na te dane nastupa mojih kolega i vaših prijatelja umetnika pred Titom, dajem bilo kakav zaključak ili komentar, to prepuštam vama”, piše Minja Subota na kraju knjige, sačinjene od sećanja umetnika koji su nastupali pred maršalom Josipom Brozom, doživotnim predsednikom SFRJ.
Samo zabava
– Ali, iz njihovih kazivanja može da se zaključi da je on cenio i poštovao umetnike. Iz razgovora sa njima saznavao je ono što od svojih čak i najbližih saradnika nije mogao da čuje, i verujem da su mu te informacije bile dragocene. ljudi koji su “branili”Tita od “programskih diverzija” i moralno-politički nepodobnih umetnika, imali su, moram da priznam, dug i težak zadatak.
Bez obzira na njihov trud, umetnici su nalazili načina i prilike da pred Titom izvedu i neke programske “provale” i ispričaju neke “reakcionarne” viceve. Interesantno da su u tim trenucima zaprepašćeni i uplašeni bili svi oko Broza, a on najmanje. Međutim, što bi rekle kolege iz Zagreba: “Pa, dečki, Tito je bečka škola, ka und ka
!”
Ako malo “zagrebemo”po istoriji, videćemo da takvi programski izleti nisu promenili Titov stav prema društvu koje smo gradili i odnosima u njemu. Zabava je, ipak, samo zabava.
A zabave je, moramo priznati, bilo. Postoji izreka: Koliko para, toliko muzike. A i para je, opet moramo priznati, bilo. Lepa su bila i mesta gde se sve to održavalo, ali i njih ne bi imali da ih na vreme nismo izgradili, pripremili i uredili, zaljučuje Subota.
Pitanje za kviz
– Kad bi se sredili statistički podaci, verujem da bi ovde i firma Ginis koja prikuplja svetske rekorde mogla poneki i da zabeleži. Na primer, naš kolega Nikola Karović je pred Titom pevao sto i dva puta, što verujem da više niko u svetu ne može da postigne pred bilo kojim svetskim liderom. A Ginisov rekord je sigurno i turneja po afričkim zemljama 1961. koja je trajala sedamdeset i dva dana. Da li je neki predsednik države u svetu iz sopstvene zemlje odsustvovao sedamdeset i dva dana siguran da se tamo neće ništa “nepredviđeno”desiti? Ne verujem!
Da li je neki državnik na put poveo kompletnu bleh muziku – orkestar od četrdeset i dva člana, duvački orkestar, slovenački kvintet, veliki džez orkestar i nekoliko manjih sastava za pratnju pevača…
Kao što vidite, rekord za rekordom. Da li nam se zbog toga dive? Ne znam. Sigurno nisu o tome obavešteni. Šteta!
Ovo je bila tema “Kako smo zabavljali Tita”, a kako smo slavili Tita? E, tu temu neka obradi neko drugi, navodi Subota dodajući da misli da ova teme ima i nastavak.
Iz svega treba izvući pouku, ali pouku sigurno znate, smatra Subota koji u knjizi podseća na vic, koji je jednom prilikom Ljuba Stepanović ispričao predsedniku Titu:
Pitali Stevku Božurevku kako je živela pre rata, a kako živi sada. A ona im odgovori:
– Ne mogu da kažem. Pre rata smo imali kralja i radilo se. Imali smo zemlju i stoku i radili. Uzimali su, ali je i nama ostajalo. Dobro je bilo. A sada, dobro je. Radimo. Malo zemlje, malo stoke, ne mogu da kažem, ima se. Više uzimaju, ali i nama ostane. Ma, nema tu šta da se kaže, Tito je najbolji kralj kojeg smo imali!
A Tito se slatko smejao.
Inspiracija bez kraja
Autor knjige “Kako smo zabavljali Tita” koji su nastupali pred Brozim, poklanjajući čitaocima priče umetnika, kako je naveo, pokušao je da bude fer i prema čitaocima i prema umetnicima, pa je neka događanja prećutao i ostavio da i dalje budu tajna.
– A što se tiče kolega umetnika i njihovih dela iz tog vremena – šteta! – procenjuje Subota.
“Tolike su note napisane, lepe melodije, stihovi, tvrdi povezi i luksuzna izdanja. Na te lepe melodije da stavimo druge stihove? Ne vredi, sve je rađeno sa inspiracijom. Ma ne, reći će neki autori, pisali smo i po porudžbini.
Dobro, uzela se lepa para od tantijema, vrtelo se na radiju i televiziji…
Pitanje za kviz
Kada je Tito umro, spustila se zavesa na kraju komada koji se zove “Titov lik i delo”. Nešto kasnije podigla se zavesa koja se popularno zvala “gvozdena”. Jedna od tih zavesa došla nam je glave. Koja? E, to je pitanje za kviz “Milioner”.
Kad smo kod “Milionera”, nekad smo bili bogati a sada – samo neki od nas – navodi Subota.
Iako smo svi mi umetnici, po mišljenju mnogih, jedna velika vesela družina, o vremenu Tita mnogo više znamo nego što to neki misle. Velika je riznica sećanja, tajni, intime i državnih tajni skrivena u nama, piše Subota.
