Iza neobičnog ukusa kefira krije se snažna kombinacija bakterija koje mogu doprineti imunitetu, varenju i opštem osećaju dobrobiti.
Iako je revolucija biljne ishrane smanjila prisustvo laktoze u jelovnicima mnogih ljudi, neke mlečne namirnice ponovo dobijaju na popularnosti zbog svojih blagotvornih efekata na zdravlje, a kefir je među njima.
Nekada smatran skromnim i pomalo neuglednim napitkom, danas zahvaljujući novim saznanjima o značaju zdravlja creva ponovo postaje sve popularniji.
Iako ga nutricionisti odavno preporučuju, mnogi potrošači su dugo izbegavali kefir zbog njegovog specifičnog, fermentisanog ukusa. Umesto njega birale su se popularnije alternative poput kombuhe ili kimčija.
Međutim, sa porastom svesti o važnosti zdravlja crevne mikrobiote, interesovanje za ovaj tradicionalni napitak ponovo raste, piše “Independent”.
Zdravlje creva kao prioritet
Uključivanje fermentisanih proizvoda u ishranu korak je u pravom smeru, naročito jer sve više istraživanja pokazuje da zdravlje creva može biti povezano s nizom zdravstvenih tegoba.
Nedavna studija pokazuje da bi ključ za lečenje kliničke depresije mogao ležati u ravnoteži crevne flore, dok druga ukazuje na to da stabilniji mikrobiom može doprineti kvalitetnijem snu.
Hrana i pića bogata dobrim bakterijama imaju značajan uticaj na zdravlje, a kako raste svest o ulozi crevne flore u opštem blagostanju, tržište proizvoda za zdravlje creva doživljava procvat – među njima se ponovo izdvaja kefir.
– Kefir je blizak rođak jogurta, ali sadrži znatno više različitih sojeva mikroorganizama. Iako se konzumira već hiljadama godina, porast interesovanja za zdravlje creva u poslednje vreme ponovo ga je doveo u centar pažnje – objašnjava dr Megan Rosi, poznata kao “The Gut Health Doctor”.
Ona dodaje da “iako postoji ograničen broj kliničkih ispitivanja koja proučavaju specifične prednosti, smatra se da kefir nudi dodatne koristi u odnosu na jogurt zbog veće raznolikosti sojeva i broja bakterija”.
To uključuje potencijalne prednosti kod regulacije telesne težine i bolesti srca, a nova studija Univerziteta Stanford pokazala je da je visok unos fermentisane hrane povezan s nižim markerima upale.
Efekti redovne konzumacije
Sa rastućim interesovanjem za smanjenje upalnih procesa u telu i usporavanje biološkog starenja, mnogi se odlučuju da probaju kefir. Njegove prijavljene zdravstvene koristi i sve veća dostupnost čine ga privlačnim izborom.
Iskustva korisnika koji su svakodnevno pili kefir, bogat prirodnim probioticima poput laktobacila i bifidobakterija, tokom mesec dana često su vrlo pozitivna. Mnogi navode povećanje nivoa energije, duži osećaj sitosti nakon obroka i poboljšanje stanja problematične kože.
Iako ukus i tekstura u početku mogu biti neobični, većina korisnika brzo se navikne na različite varijante – od prirodnog ukusa do onih s dodatim voćem ili proteinima.
Kako i kada piti kefir?
Dr Rosi preporučuje konzumaciju 100 do 200 ml kefira dnevno, u zavisnosti od osobe, a željeni efekat određuje i najbolji trenutak za konzumaciju:
Za varenje i zdravlje creva: preporučuje se piti ga na prazan stomak.
Kao užinu ili za osećaj sitosti: najbolje ga je piti posle obroka.
Optimalna dnevna doza je oko 100 ml, na primer ujutro pre doručka.
Na šta treba obratiti pažnju kod konzumacije kefira
Kefir nije za svakog. Osobe sa alergijom na mlečne proizvode trebalo bi da izbegavaju mlečni kefir. Iako proces fermentacije smanjuje nivo laktoze, osobe sa intolerancijom na laktozu takođe bi trebalo da budu oprezne.
– Postoji vodeni i mlečni kefir. Mlečni kefir pravi se sa mlekom i sadrži laktozu, za razliku od vodenog koji se pravi sa zaslađenom vodom. Domaći mlečni kefir obično sadrži oko 30 odsto manje laktoze od standardnog mleka – objašnjava dr Rosi.
Vodeni kefir je zato odlična opcija za vegane i one koji izbegavaju mlečne proizvode. Dr Rosi takođe upozorava da osobe sa oslabljenim imunitetom ili one koje primaju terapiju za rak ne bi trebalo same da prave kefir kod kuće zbog rizika od kontaminacije.
Kupovni kefir i kvalitet
Pri kupovini kefira važno je čitati deklaracije.
– Nažalost, mnogi brendovi sada dodaju šećere u obliku voćnih ekstrakata umesto celog voća, a drugi, uključujući nove proteinske proizvode, sadrže dodat šećer u obliku saharoze. Mnogi takođe koriste zgušnjivače poput pektina, koji su nepotrebni ako je tehnika fermentacije ispravna – napominje Rosi.
Redovna konzumacija kefira može biti veoma koristan dodatak ishrani. Rad objavljen 2022. godine u Nacionalnoj medicinskoj biblioteci (National Library of Medicine) pokazuje da je u nekoliko studija kefir ispoljio sposobnost suzbijanja patogena, smanjenja upalnih procesa i poboljšanja glikemijskih i lipidnih profila u serumu.
Bogat je proteinima, lako dostupan u većini supermarketa i predstavlja jednostavan način da se poboljša zdravlje.
