U svetu koji ne prestaje da juri, san je postao luksuz koji mnogi sebi uskraćuju. Ipak, prema rečima neurofiziologa dr Dragana Hrnčića, san nije samo odmor — već ključni stub ljudskog zdravlja. On objašnjava da upravo način na koji spavamo određuje ne samo našu energiju i raspoloženje, već i funkciju mozga, pamćenje i emocionalnu stabilnost.
San kao temelj zdravlja
“Spavanje je fiziološki proces bez kog ne možemo da živimo. Ono ima izuzetno važnu ulogu u oporavku celog organizma i funkcionisanju našeg mozga”, kaže dr Hrnčić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
On naglašava da san nije pasivno stanje, već aktivan proces tokom kog se mozak regeneriše, prerađuje informacije i priprema telo za novi dan.
“Tokom spavanja naš organizam prolazi kroz reparaciju — od metaboličkog oporavka do obnavljanja energije i mentalne jasnoće”, objašnjava stručnjak.
Loše navike, loš mozak
Loše spavanje, prema istraživanjima, može da ubrzano stari mozak. Budući da je dokazano da mozak poseduje neuroplastičnost — sposobnost da se menja tokom života — loše navike spavanja direktno utiču na te promene.
“Mnogi od nas potiskuju san zbog obaveza, posla ili stresa. Ali, kao što telo pamti iscrpljenost, mozak pamti nedostatak sna. Te navike možemo i moramo da promenimo. Već posle nekoliko dana boljeg sna osećamo razliku u funkcionisanju”, dodaje dr Hrnčić.
Koliko sna je dovoljno?
Iako postoji popularna teorija o „kratkospavačima“, doktor ističe da su takvi slučajevi izuzetno retki.
“Samo oko jedan odsto ljudi zaista može da funkcioniše na tri do četiri sata sna. Za sve ostale, optimalno je šest do osam sati svake noći”, navodi on.
Kao poznate kratkospavače često se pominju Nikola Tesla, Vinston Čerčil ili Margaret Tačer, ali oni su, prema njegovim rečima, izuzeci, a ne pravilo.
Četiri tipa spavača: medved, vuk, lav i delfin
Naš hronotip — biološki ritam koji određuje kada smo najbudniji i kada nam je san potreban — zapisuje se u genima, kaže dr Hrnčić. On deli ljude u četiri osnovne kategorije:
Medved: Najčešći hronotip, u koji spada oko 50% populacije. Njihov ritam prati prirodni dan i noć, pa se najbolje osećaju tokom dana, a uveče lako tonu u san.
Vuk: Noćni tip, produktivan u večernjim satima. To su često kreativci i umetnici koji najviše rade noću, a ustaju kasnije.
Lav: Jutarnji tip, ustaje rano i najproduktivniji je u prvom delu dana. „Lavovi“ postižu dobre rezultate jer njihov ritam najviše odgovara standardnom radnom vremenu.
Delfin: Najređi tip, često se bori sa nesanicom i plitkim snom. Oni teško ulaze u duboke faze spavanja i lako se bude, što može izazvati dugoročne zdravstvene probleme.
“Ovi hronotipovi su evolutivno nasledstvo od vremena kada su ljudi živeli u plemenima. Dok su jedni spavali, drugi su čuvali stražu — zato i danas različiti ljudi funkcionišu u različito vreme”, objašnjava Hrnčić.
Može li se hronotip promeniti?
Iako je genetski određen, hronotip nije nepromenljiv.
„Naš ritam se menja tokom života. Tinejdžeri su najčešće ‘vukovi’, dok su stariji ljudi skloniji tipu ‘lava’. To nije lenjost, već prirodna biološka potreba organizma“, objašnjava doktor.
Upravo zato, dodaje, važno je ne forsirati telo, već mu omogućiti ritam koji mu najviše prija.
Zašto dužina sna nije isto što i kvalitet sna
Količina sna sama po sebi ne znači mnogo ako san nije dovoljno dubok i neprekidan.
“Kvalitet spavanja meri se time koliko brzo zaspimo, koliko duboko spavamo i koliko puta se budimo tokom noći. To određuje našu ‘efikasnost spavanja’, odnosno odnos između vremena koje provedemo u krevetu i vremena koje zaista provedemo spavajući”, objašnjava dr Hrnčić.
Glavnu ulogu u tome ima melatonin — hormon koji se luči s prvim mrakom.
„Najbolje je ‘uhvatiti’ taj melatonin pre ponoći, jer se tada usklađujemo sa prirodnim 24-časovnim ritmom“, naglašava on.
Kako popraviti kvalitet sna
Prema rečima stručnjaka, postoje jednostavne navike koje značajno popravljaju san:
– Odlazite na spavanje u isto vreme svakog dana.
– Isključite ekrane barem sat vremena pre spavanja.
– Izbegavajte kofein i teške obroke uveče.
– Stvorite ritual koji smiruje telo – tiha muzika, lagano istezanje ili čitanje.
I, najvažnije – ne potcenjujte san, jer je on temelj mentalnog i fizičkog zdravlja.
San kao ogledalo života
Način na koji spavate odražava način na koji živite. Ako stalno žurite, spavate neredovno i budite se umorni, vaše telo vam šalje jasnu poruku.
Kvalitetan san nije luksuz — to je potreba, kao i disanje ili hrana.
I možda je vreme da se zapitamo: da li spavamo kao medved, vuk, lav ili delfin – i da li naš san zaista hrani naš život?
