Dvadeset godina čekalo se da porodica Šutaković sa Kosova i Metohije, roditelji i troje maloletnih sinova, budu sahranjeni.
Da njihove namučene duše pronađu mir i da im se nad večnom kućom zapali sveća. Toliko je trajalo da se pronađu i upokoje Nedeljko (63), Darinka, rođena Jevrić, (58), Aleksandar (17), Đorđe (15) i desetogodišnji Radovan, koje su 1999. u Đakovici oteli i mučki ubili pripadnici terorističke OVK.
Opelo u manastiru Đurđevi stupovi u Beranama petočlanoj porodici služio je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.
– Članovi porodice Šutaković su pobijeni od albanskih terorista i bačeni na najstrašnije mjesto, na mjesto koje podsjeća na pakao, da ih tamo prekrije tama zaborava. Ali, Bog je veliki, jer iz zemlje izroniše njihove mučeničke kosti i pokaza se zlo zločinaca i lice “Velike Albanije” koja se pravi i o kojoj se priča preko sto godina. A to lice “Velike Albanije” je Žuta kuća, kidnapovanje i ubijanje staraca, nenaoružanih ljudi, žena i djece – rekao je episkop Joanikije i pozvao da se pred kostima nevino postradale porodice Šutaković ne priziva ni zlo, ni osveta.
Pre opela u manastiru 10. septembra i sahrane na gradskom groblju u Andrijevici dan posle, nedeljama se čekalo da prištinske vlasti rodbini predaju posmrtne ostatke nesrećne porodice stradale na pravdi Boga, samo zato što su druge nacionalnosti i vere. Priština je odbijala da primopredaja bude na teritoriji centralne Srbije, pristala je da to uradi na graničnom prelazu sa Crnom Gorom, na prevoju Kula. Tada su predstavnici Komisije za nestala lica Srbije, uz predstavnike crnogorskog Ministarstva rada i socijalnog staranja, kao i porodica ubijene Darinke, inače rodom iz okoline Andrijevice, preuzeli pet sanduka sa posmrtnim ostacima.
Ne samo što nikada nisu uhvaćeni i osuđeni počinioci zlodela, već su vlasti u Prištini činile sve da iskomplikuju postupak primopredaje posmrtnih ostataka žrtava, a njihovim rođacima i ove trenutke dodatno otežaju.
Porodica stradalnika tražila je da se pomen obavi u Pećkoj patrijaršiji, ali su albanske secesionističke vlasti to odbile. Predsednik Komisije Vlade Srbije za rasvetljavanje sudbine nestalih Veljko Odalović je ovo nehumano odbijanje tumačio time što Priština želi da izbegne publicitet za zlodelo iza kojeg stoji OVK, i to onaj deo koji je bio u zoni odgovornosti Ramuša Haradinaja, sadašnjeg kosovskog premijera u ostavci…
– Ne žele da se u Prištini govori o ovom zločinu, ne žele da se u Prištini ništa od ovoga jednostavno vidi, jer izvesno je da je ovo Đakovica – rekao je Odalović.
Porodici je čak poručeno da ukoliko budu insistirali na Pećkoj patrijaršiji i primopredaji na teritoriji centralne Srbije, da ko zna koliko dugo će čekati na sahranu. A čekali su predugo, prvo da bi saznali šta im se desilo, a zatim i gde počivaju.
Ostaci njihovih tela pronađeni su tek u junu prošle godine, u masovnoj grobnici Bunker, na periferiji Đakovice. Konačna DNK identifikacija sprovedena je u martu ove godine. U šturom izveštaju sačinjenom posle upoređivanja DNK s uzorkom Nedeljkovog sinovca, navedena je pretpostavka patologa da je smrt nastupila egzekucijom.
Skromni i vredni
Član Privremenog veća za Đakovicu Slaviša Stefanović rekao je da je porodica Šutaković bila skromna i za primer.
-Živeli su tiho, skromno i vredno. Nikome nisu naudili ni pre, ni tokom rata 1999. godine. Aleksandar je bio đak generacije, a njegovim stopama su išli i mlađi Đorđe i desetogodišnji Radovan. Verovali su da ih niko neće dirati u njihovom stanu – rekao je Stefanović.
Očekuje istragu i suđenje
Veljko Odalović kaže da se nada da će i nadležni organi koji se bave istragama imati dovoljno dokaza da pokrenu proces za ovaj zločin i da će počinioci biti procesuirani.
– Očekujem da će i nadležni organi privremenih kosovskih institucija pokrenuti proces za ovaj zločin i da će specijalizovano tužilaštvo koje se bavi zločinima počinjenim nad Srbima od 1998. do 2000. godine ovaj teški zločin uzeti kao prioritet za pokretanje procedura – rekao je Odalović.
Za pse i Srbe
Masovna grobnica Bunker je lokacija na kojoj su, uz ostatke uginulih životinja, pripadnici terorističke OVK bacali posmrtne ostatke kidnapovanih i ubijenih Srba.
Samo u okolini Đakovice 1999. godine postojala su četiri logora za Srbe, a prema izveštaju radne grupe Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, oko 160 logora je aktivirano nakon odlaska tadašnje Vojske Jugoslavije.
