Neda Ukraden: Sevdalinke posvetila ocu

– Sevdalinke sam snimila i posvetila ih ocu koji mi je usadio ljubav prema njima. Nije meni to bilo potrebno zbog dokazivanja, one su jednostavno deo mene, moja ljubav i sebi mogu da dozvolim luksuz da nešto uradim za svoju dušu. Mislim da ih odlično pevam na način na koji ih treba pevati, a učila sam od majstora! – kaže Neda.

Ipak, poznati ste kao pop pevačica…?
– Strašno mi je žao kad mi neko traži da se opredelim i pita me da li sam pevačica narodne ili zabavne muzike. Pa, ja pevam odlično i jedno i drugo, nije mi jasno zašto mora "ili – ili" i zašto svi moramo biti u nekakvim klišeima. Kada mi je Ljubo Kešelj poslao predlog aranžmana za ove pesme bila sam oduševljena. E, to je etno, to je naša muzika!

Šta je za vas sledeći profesionalni, muzički izazov?
– Uvek tražim nove izazove, jer aktivan pevač mora stalno da se dokazuje. Dolaze nove generacije koje ne znaju šta sam radila ranije, šta sam snimala. Nikada se nisam uljuljkivala starim uspesima ma koliko veliki oni bili. Uvek tražim izazove, nove saradnike, pesme… Kad naiđem na pesmu koja mi se dopada, ja je snimim, ne kalkulišući da li je zgodan trenutak ili ne.

Traže li vam mladi pevači savet i recept za uspeh na estradi?
– Ne verujem da iko ikoga danas pita za savet, niti bilo koga sluša. Iz mog životnog i muzičkog opusa lako je zaključiti da je šifra mog uspeha – veliki rad. Nema laži, prevara, cimanja, guranja… Nema čak ni objektivno prikazanog uspeha, jer uvek je moj uspeh bio negde sklonjen, skrajnut, umanjem. Nedavno je na mom koncertu u Sloveniji bilo 4.500 ljudi. I pre 30 godina na istom mestu bilo je tako. E, to je uspeh. Nije uspeh kad jednom ubodeš hit, a onda netragom nestaneš, kad se hit potroši i dođe neko drugi. Kažu mi neki ljudi da mi fale pi- ar i menadžer. Šta će mi? Ako meni moj rad i uspeh nisu najbolja reklama, tu ne pomažu izmišljene priče koje ljudi lansiraju sami o sebi misleći da će ih publika tako više voleti.

Novac od pevanja uložili ste u privatan biznis. Da li ste zadovoljni?
– Ne žalim se, jer ja sve radim temeljno i ozbiljno. Nema kod mene ništa polovično, površno i na brzaka. U taj posao sam uložila sve svoje godine rada, pevanja, truda. Nisam sebično pare stavila u neku banku u Monaku ili Linheštajnu, pa da lepo živim od kamate i uživam ne radeći ništa dok lova kaplje. Svi ti ljudi koji rade kod mene, njihova radna mesta u ovoj nestašici posla, su moj svojevrstan doprinos Srbiji. Pored toga ne moram da razmišljam o tome šta će raditi moja ćerka, od čega će da žive moji unučići. Mogla sam da odem u Ameriku, Kanadu, Australiju, bilo gde, ali ja sam ostala u Srbiji.