Najsrećnija kafana u Hercegovini u stvari je mali bife Kod Neše, sa svega 22 kvadrata, u bivšoj ljubinjskoj Industrijskoj zoni. Za 16 godina, otkako je proradio, svaka devojka koja je ovde stala za šank – srećno se udala. A Nenad – Nešo Krunić, po kome i bife nosi ime, prisustvovao je na svih šest svadbi.
– Prva se odavde udala moja kćerka Olga Krunić, zbog koje se najviše i otvorio ovaj ugostiteljski objekat, jer je bila bez posla – priča Nešo.
|
Provodadžija Sve u svemu, reklo bi se, ništa naročito. A opet, sreća je ovo mesto izabrala za stalni boravak. Barem do sada. Krunić se nada da će i njegova nova konobarica, Zorica Novokmet, iz obližnjeg sela Dubočice, koja je došla posle nedavne udaje Dragane Čolić, isto tako krenuti stazama svojih prethodnica. I da će ovaj bife i dalje održati rejting najsrećnije kafane u Hercegovini za zaposlene devojke. |
Potom je, nastavlja, usledilo još pet svadbi, jer su se posle nje udale i sve druge koje su tu radile: Slađana Škrba, Milica Pecelj, Zorica Rudan, Maja Šalvarica i nedavno, pre mesec dana, Dragana Čolić.
– Sada sa familijama žive u Ljubinju, Bileći i Trebinju.
I svih, ovih prvih pet, imaju od dvoje do četvoro dece, tako da sam – smeška se Nešo – na neki način malo doprineo smanjenju bele kuge u Hercegovini!
Ali, šalu na stranu, dodaće, "srećan sam što su sve one, a sve su redom bile dobre i čestite devojke, uplovile u srećne brakove, što imaju srećno potomstvo".
U bifeu Kod Neše najkraće je pre udaje radila Slađana Škrba, samo 10 meseci, dok je tu najduže ostala Dragana Čolić, tačno šest godina i jedan mesec pre nego što se, rekosmo, udala u Trebinje.
Oni čija je mašta posle ovih redova već posegnula za tim da je to bife koji je radio do dugo u noć, prevarili su se. Sve ove devojke radile su od 7.00 do 15.00, a uz to su nedeljom imale slobodan dan. Kao i za praznike, što naravno nije baš uobičajena radna šema u Hercegovini, bar kad je reč o ovom zanimanju.
Na pitanje kakav je to lokal, Nešo će reći: – Pa skroman, uglavnom miran, smešten u jednom prikladnom kiosku na Crnogorskom putu (za vreme poslednjeg rata u BiH tuda je vodio put za Crnu Goru), sa cenama pića malo iznad onih u prodavnicama. Jer, recimo, turska kafa ovde košta samo pola konvertibilne marke (25 centi ako računate u evrima)!
