Smeješ se sa prijateljima nakon bioskopa, komentarišete film i odjednom si na podu, a tvoji najbliži te okružuju. Taman želiš da kažeš da je kraj filma dosadan i shvataš da nešto nije u redu. Sledeća stanica je lekar i dijagnoza sinkopa, u narodu poznatija kao kolaps.

Sinkopa je sindrom koji se opisuje kao iznenadni, prolazni gubitak svesti. Telo gubi snagu, mišići klonu i vi ste već sledećeg trenutka u nesvesnom stanju. Spada među najčešće razloge kratkog gubitka svesti.

Zanimljivo je da se nakon sinkope obično podrazumeva da se osoba iste sekunde kada dođe sebi oseća potpuno normalno, orijentisana je i sposobna.

Gubitak svesti kod tipične sinkope je veoma kratak i čovek je u nesvesti do dvadesetak sekundi.

U zavisnosti od uzroka, lekari je razlikuju od drugih stanja koja dovode do „pravog“ gubitka svesti. Sinkopa je posledica hipoksije (smanjene količine kiseonika u ćelijama i tkivima) mozga. Ovakva nesvestica je razlog slabe prokrvljenosti mozga u tom trenutku.

Prilikom posete lekaru prvo se ispituje stanje srca jer ako ono slabo pumpa krv iz nekog razloga, mozak neće imati dovoljno „hrane“ i tada na scenu stupa sinkopa. Nagli pad pritiska takođe može da bude krivac za ovu dijagnozu kao i dijabetes. Dijabetičari su nažalost često na udaru sinkope, pogotovo oni koji imaju dijabetes tip 1 i leče se insulinom. Sinkopa se često pojavljuje kao posledica hipoglikemije, odnosno naglog pada nivoa šećera u krvi.

I deca su na udaru

Sinkopa je dijagnoza koja ne zaobilazi i najmlađe. Kod dece, osim slabe prokrvljenosti, dijabetesa i drugih boljki, sinkopa može da se pojavi ako mališan dugo plače, odnosno doživi veliki emocionalni stres ili se iz nekog razloga preterano napreže.