Mnogi veruju da je metabolizam glavni krivac za promene u telesnoj težini i da njegov rad može značajno da se ubrza posebnom ishranom ili suplementima.
Iako metabolizam pokreće ključne procese u telu – od disanja i varenja do pumpanja krvi – ne možemo ga u potpunosti kontrolisati. Ipak, određene navike mogu ga poboljšati ili narušiti. Nutricionisti ističu da su svakodnevne prehrambene odluke presudne za metaboličko zdravlje.
Navika broj jedan koju treba prekinuti radi boljeg metaboličkog zdravlja jeste nedovoljan unos hrane. Do toga može doći namerno, na primer zbog restriktivne dijete ili želje za mršavljenjem, ali i nenamerno, usled preskakanja obroka ili preteranog vežbanja.
– Zamislite svoje telo kao automobil. Ako u njega ne sipate dovoljno goriva, prestaće da radi. Baš kao što vaš automobil ne može da vozi sa praznim rezervoarom, tako ne može ni vaše telo da funkcioniše – objašnjava nutricionistkinja Elizabet Šo za sajt “EatingWell”. Manjak “goriva” može da ima brojne zdravstvene posledice.
Metabolizam je skup procesa u telu koji omogućavaju iskorišćavanje hranljivih materija iz hrane, a kako kaže Elizabet Šo: “Svaka ćelija u telu učestvuje u metabolizmu kako bi obezbedila energiju za svakodnevne aktivnosti”. Kad unosimo premalo kalorija, telo nema dovoljno energije za obavljanje svih svojih funkcija.
Dijetetičarka Karolin Tomason upozorava: “Nedovoljan unos hrane, odnosno unošenje manje kalorija nego što ih metabolizam dnevno sagoreva, može biti štetno jer će se telo vremenom prilagoditi i početi da troši manje kalorija”.
Pored toga, ograničavanje kalorija može povećati nivo kortizola, poznatog kao hormon stresa, što usporava normalne funkcije tela, uključujući i metabolizam.
Povišen stres povezan je sa osećanjem anksioznosti, nemirnim snom i većom verovatnoćom izbora manje hranljivih namirnica. Zato nutricionistkinje savetuju redovne obroke i uravnotežen tanjir, koji uključuje ugljene hidrate, proteine i masti, kako bi se obezbedila stabilna energija i poboljšao rad metabolizma.
