U drevnoj Grčkoj, postojbini Olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se Olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju Olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodopsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII Olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul-8. avgust).
Kakav je gimnastičar Slovenac Leon Štukelj, kralj Aleksandar Karađorđević se rođenim očima uverio u avgustu 1922. Dva meseca posle venčanja s Marijom, ćerkom rumunskog kralja, s kraljicom je uveličao Prvi jugoslovenski svesokolski slet. Za tu priliku je u ljubljanskom parku Tivoli sagrađen stadion s drvenim tribinama, na koje se slegla velika masa sveta. Osim nekoliko hiljada “sokola” iz župa i podžupa širom Kraljevine SHS, u Ljubljanu su došli i Francuzi, Čehoslovaci, Belgijanci, Alžirci, Luksemburžani… Inostrani takmičari su dospeli pošto se istovremeno održalo i Svetsko prvenstvo u gimnastici, sedmo od pokretanja 1903. u Antverpenu.
Treći pobednik na vratilu
Tim SHS, u kojem je bio i Štukelj, zauzeo je drugo mesto ekipno, iza Čehoslovaka, a ispred Francuza. Sam Štukelj se istakao zlatnom medaljom na krugovima, razboju i vratilu. Na konju s hvataljkama uzeo je srebro. Bilo je jasno da i na Olimpijskim igrama u Parizu 1924. gimnastičari, debitanti pod zastavom zajedničke države, idu s neskrivenim ambicijama. Bilo ih je osmorica. Takmičenje je održano na otvorenom, na glavnom olimpijskom stadionu Kolomb. Tu je na fudbalskom turniru, koji je igran ranije, Jugoslavija izgubila u prvom kolu od potonjeg osvajača Urugvaja sa 7:0, isto kao i protiv Čehoslovačke u Antverpenu 1920, u prvoj utakmici u istoriji naše reprezentacije.
Na prethodne tri OI nije bilo gimnastičkih takmičenja na pojedinačnim spravama. Štukelj je prvo zablistao na vratilu. Postao je ne samo naš prvi osvajač olimpijske medalje, nego je to bilo najsjajnije odličje! Pre njega su pobednici na vratilu bili samo Nemac Herman Vajngertner u Atini 1896, na prvim igrama modernog doba, i Amerikanci Anton Hejda i Edvard Hening, koji su u Sent Luisu 1904. podelili najviši stepenik podijuma. Prvi put je na Olimpijskim igrama izvedena himna Kraljevine SHS, koju su činile svečane pesme sva tri naroda! Nekoliko dana zatim Štukelj se okitio i zlatom u višeboju, vežbajući na vratilu, krugovima, konju s hvataljkama, preskoku, razboju i penjaju uz konopac. Dobar rezultat je ostvarila i reprezentacija ekipno (Štukelj, Janez Porenta, Stane Žilič, Stane Derganc, Mihael Osvald, Stane Hlastan, Rastko Poljšak, Jože Primožič). Zauzela je četvrto mesto, iza osvajača odličja Italije (zlato), Francuske (srebro) i Švajcarske (bronza), a ispred Amerikanaca, Britanaca, Finaca, Luksemburžana i Čehoslovaka.
– U Pariz smo doputovali dva dana pre početka takmičenja. Nije bilo vremena za pošten trening. Stanovali smo u trećerazrednom hotelu jer para za bolji, naravno, nije bilo. Skromno, ali dosta veselo smo proslavili moje uspehe, a odmah sutradan po osvajanju drugog zlata uputili smo se kući. U svetu se počelo govoriti o jugoslovenskim gimnastičarima. Čuvam, tako, beogradski list “Sport”, koji je u broju od 3. avgusta taj prodor jugoslovenskog sporta u svetski vrh propratio ovim rečima: Šampion nad šampionima Leon Štukelj prvi je i jedini Jugosloven koji je poneo ponosnu titulu olimpijskog pobednika. Dvema zlatnim medaljama više je doprineo popularnosti naše zemlje u svetu nego svi propagandni članci i brošure – prisećao se mnogo godina posle trijumfa Štukelj.
Vitalni stogodišnjak
U zemlju se vratio kao junak. Kralj Aleksandar ga je odlikovao. O tom činu je izvestila “Politika” 11. avgusta:
– Olimpijski šampion u sokolstvu Slovenac Štukelj primljen je juče od Kralja u audijenciju, zadržan na ručku i odlikovan ordenom Sv. Save petog stepena. Kralj se detaljno raspitivao o Pariskim igrama i pokazao veliko interesovanje za naš sport.
List “Slovenske novice”, sećajući se Štukeljove veličine na vest o njegovoj smrti 8. novembra 1999, pisao je:
– Velikog gimnastičara socijalistička vlast je precrtala pošto je javno govorio da mu je srcu najbliže odlikovanje Orden Svetog Save, koji mu je na prsa prikačio kralj Aleksandar Karađorđević.
Preminuo je četiri dana pre svog 101. rođendana. Dugovečnost su mu donele svakodnevne vežbe, gotovo do poslednjeg časa. Bio je osobeni gost na otvaranju Igara u Atlanti 1996. kao najstariji živi osvajač olimpijske medalje. Njegov stoti rođendan bio je 1998. u Sloveniji nacionalni blagda
Još četiri medalje
Štukelj je sa šest medalja najuspešniji jugoslovenski olimpijac svih vremena. Zlatnim odličjima iz Pariza 1924. pridodao je zlato (krugovi) i bronze (višeboj, ekipno) u Amsterdamu 1928. i srebro (krugovi) u Berlinu 1936, kad je imao 38 godina. Zbirka znamenja bi mu, možda, bila i veća da je učestvovao u Los Anđelesu 1932, ali je Jugoslovenski olimpijski komitet odustao zbog visokih troškova puta.
U kalifornijskom “gradu anđela”, ipak, se vijorila trobojka. Atletičari Veljko Narančić (disk), učesnik 1924. i 1928, i Vilim Mesner (koplje) otišli su delom svojim sredstvima, delom novcem Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda. MOK je prihvatio njihovu prijavu, iako su došli mimo JOK. Narančić je bio 17. među 18 takmičara, a Mesner se nije ni takmičio, jer je nazebao. Kako god, kontinuitet učestvovanja je održan.
Dve zlatne medalje (vratilo, krugovi) Štukelj je doneo i sa Svetskog prvenstva u Lionu 1926, gde je uzeo i bronzu (razboj). Bronza mu je pripala i u Luksemburgu 1930 (vratilo).
Monarhista, četnik…
U leto 1999. slovenački akademik Aleksandar Bajt, najpoznatiji makroekonomista bivše Jugoslavije, simbolično se oprostio od javnosti memoarskim delom “Ispovesti – Bermanov dosije”. U njemu je razotkrio pet decenija dobro čuvanu tajnu da je u Drugom svetskom ratu, a i kasnije, svim srcem pripadao ravnogorskom pokretu Draže Mihailovića.
Doznalo se da je četnik bio i Štukelj, koji je u Ljubljani ilegalno održavao veze sa četničkim odredima u Sloveniji.
