Nakon što je oslobođen optužbi za seksualno zlostavljanje, oskarovac Kevin Spejsi planira povratak na velika bioskopska platna – ali s niskobudžetnim filmovima.
„U američkim životima ne postoji drugi čin“, rekao je pisac Frensis Skot Ficdžerald. Kevin Spejsi možda misli drugačije: američki glumac i dvostruki dobitnik Oskara trenutno pokušava da otvori novo poglavlje u svojoj karijeri, koja je pretrpela veliki pad nakon što je optužen za više seksualnih napastvovanja i to u jeku kampanje #MeToo.
Njegov agent u Holivudu i njegov portparol su ga odbacili, isto kao i producenti Netfliksove hit-serije „Kuća od karata“ (House of Cards) u kojoj je imao jednu od glavnih uloga. Netfliks je takođe zamrznuo projekat „Gor Vidal“, biografski film u kojem Spejsi glumi pokojnog američkog romanopisca i političkog buntovnika. Snimanje tog filma završeno je samo nekoliko sedmica pre nego što su se pojavile prve optužbe, piše DW.
Digitalno uklonjen iz filma „Cena života“
Prošle godine Kevin Spejsi nije uspeo u pokušaju da poništi arbitražnu presudu kojom je osuđen da producentu „Kuće od karata“, kompaniji MRC, plati 31 milion dolara zbog seksualnog maltretiranja mladih članova ekipe tokom snimanja serije.
A najveću pažnju medija izazvali su reditelj Ridli Skot i studio Soni pikčers koji su uložili milione u skupa naknadna snimanja za istorijsku dramu „Cena života“ (All the Money in the World) iz 2017. Oni su ubacili Kristofera Plamera da glumi Dž. Pol Getija, a digitalno iz filma uklonili Kevina Spejsija.
Spejsi je uvek isticao da je nevin, a sada – kada ga je sud oslobodio po nekoliko tačaka optužbi, dok je druge odbacio ili je tužilaštvo odustalo zbog nedostatka dokaza – glumac planira povratak na filmsko platno.
Ubuduće samo u niskobudžetnim D-filmovima?
To ne znači da će Spejsi u bliskoj budućnosti dobiti neku glavnu ulogu u Holivudu, u nekom blokbasteru ili nekoj Marvel-franšizi. To se ne može očekivati. Umesto toga, zvezda filmova „Dežurni krivci“ (The Usual Suspects) i „Američka lepota“ (American Beauty) sada zarađuje za život u filmovima D-produkcije, pojavljujući se u sporednim ulogama u opskurnim, niskobudžetnim ostvarenjima.
Godine 2022. je tako imao sporednu ulogu u italijanskoj drami „Čovek koji je osmislio Boga“ (L’uomo che disegnò Dio) koju je režirao i u kojoj je glavnu ulogu tumačio Franko Nero. Film nije prikazan van Italije, a Spejsijeve dijaloge sinhronizovao je jedan lokalni, italijanski glumac. Pojavio se i u igrano-dokumentarnom filmu Jakova Sedlara „Bilo jednom u Hrvatskoj“ u kojem je glumio Franju Tuđmana.
Takođe, Spejsi će se sledećeg meseca čuti – ali se neće i videti – u niskobudžetnom britanskom trileru „Kontrola“ (Control) u kojem je njegov glas postao glas pretećeg GPS-sistema. Glumac mega-uspešnog filma iz 1997. „Poverljivo iz L.A.“ (L.A. Confidential) sledeće godine bi mogao da se vidi i u britanskoj akcionoj komediji „Piter pet osam“ (Peter Five Eight).
Ali, prerano je reći da je bilo koji od tih filmova Spejsijev „povratak na male i velike ekrane“.
Evropa ostaje otvorena
Uočljivo je da Spejsiju ponude za posao trenutno dolaze iz Evrope. Filmska industrija na Starom kontinentu očigledno je popustljiva kada je reč o stvarnom ili navodnom nedoličnom ponašanju filmskih zvezda.
Roman Polanski je tako proveo poslednjih 45 godina snimajući filmove u Francuskoj. Zahvaljujući svom francuskom pasošu uspeo je, naime, da izbegne ekstradiciju u SAD gde je optužen za nedozvoljen seksualni odnos s maloletnicom. Ta optužnica i dalje je na snazi, a poslednji film Polanskog, „Palata“ (The Palace), premijerno je prikazan ove godine van konkurencije na 80. Venecijanskom festivalu.
Tamo je prikazan i „Udar sreće“ (Coup de chance) Vudija Alena, kojeg njegova usvojena ćerka Dilan Farou optužuje da ju je seksualno zlostavljao kada je imala sedam godina. Alen – koji to poriče – lakše finansira i distribuira svoje filmove na evropskom kontinentu nego u SAD, koje su po tom pitanju mnogo strože.
A Džoni Dep, koji je zbog optužbi za zlostavljanje od strane njegove bivše supruge Amber Herd izašao iz Hari Poter franšize „Fantastične zveri“ (Fantastic Beasts), glumio je kralja Ludviga XV u francuskoj istorijskoj drami „Žan di Bari“ (Jeanne du Barry), kojom je otvoren ovogodišnji Kanski festival.
Nezavisna produkcija
Istini za volju, filmska industrija – a posebno nezavisna produkcija koja ima ograničene prihode – poznata je po tome što dosledno zanemaruje etička pitanja kada se ukaže prilika za zaradom. Mnogo pre pokreta #MeToo, Melu Gibsonu je zabranjeno učešće u filmskim projektima zbog javno izrečenih rasističkih, antisemitskih i anti-gej izjava. Ali, iako je Gibson za neke postao persona non grata – i to ostao sve do danas – on u stvari nikada nije ni prestao da radi. Možda još niste videli vrhunce njegove karijere nakon skandala, filmove: „Uhvati Gringa“ (Get The Gringo) ili „Mačeta ubija“ (Machette Kills). Ali, ta dela su snimljena i Gibson je za njih plaćen.
A nedavno sveopšte zgražavanje zbog pojave Gibsona u visokobudžetnoj seriji „Kontinental“ (The Continental), čija radnja prethodi serijalu filmova o Džonu Viku, samo pokazuje koliko je većina medija u stvari fokusirana samo na Holivud. Za ljubitelje osrednje „indi-produkcije“, Mel Gibson nikada i nije odlazio.
A neće otići ni Kevin Spejsi. Dobijaće uloge sve dok postoje nezavisni filmski režiseri i producenti koji procenjuju da bi oznaka „dvostruki dobitnik Oskara“ mogla da bude impuls za kupovinu karata u bioskopu ili da neki stari obožavalac „Kuće od karata“ klikne na striming-platformi. Dobijaće uloge – samo nemojte da kažete da je to nekakav „povratak“ Kevina Spejsija.
