"Ukoliko država uskoro ne stabilizuje cene, promet će biti i prepolovljen. To neće samo drastično smanjiti zaradu na pumpama, već će i priliv para u budžetu po osnovu fiskalnih zahvatanja, koja u ceni goriva idu do 70 odsto, biti znatno manji“, tvrdi za "Politiku” Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi.
Po osnovu akciza, na svaki litar goriva u budžet Srbije se, tvrdi Rakić, svakog dana slije oko 300 miliona dinara. To je najizdašniji izvor prihoda koji država sama dovodi u pitanje.
O kakvom je drastičnom skoku cena reč, dovoljno je podsetiti da je naš vozač prošle godine u ovo vreme za 1.000 dinara u rezervoar mogao da naspe 14, a danas manje od osam litara goriva, kaže Rakić. On upozorava da je krajnje vreme da se izmeni Uredba o cenama derivata i da se za usklađivanje cena ne uzima vrednost sirove nafte, već cena derivata na berzi.
Na konstataciju da takav zahtev stoji već duže od godinu dana u Ministarstvu energetike, Rakić kaže da treba pitati resornog ministra Petra Škundrića zašto je od svih zahteva privatnika za izmenom Uredbe o cenama derivata prihvaćeno jedino povećanje rafinerijske cene prerade za NIS s 30 na 48,75 dolara po toni, što je u velikoj meri podiglo cene goriva koje privatnici preuzimaju od NIS-a.
Rakić kaže da bi benzini mogli biti jeftiniji za osam, a evro dizel za 20 dinara, dodajući da se benzini u Republici Srpskoj, odakle se sve više švercuje u Srbiju, prodaju za 25 dinara jeftinije. Dakle, za oko 90 dinara po litru.
Cene benzina na privatnim pumpama neće se menjati sve dok ih i NIS ne poveća, bez obzira na to što su privatnici time na gubitku, jer NIS kao monopolista nije smanjio veleprodajnu cenu po kojoj se benzini preuzimaju u Pančevu, kaže Rakić.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, koji poslednjih dana upozorava da se mora preispitati visina akciza u ceni goriva, potvrdio je za "Politiku” da još uvek nije dogovoren nikakav susret s premijerom i nadležnim ministarstvima povodom ove teme.
Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže da će se narednih dana ponovo preispitati Uredba o cenama derivata i predlog da se maloprodajna cena više ne usklađuje s vrednošću sirove nafte, nego s cenom derivata na berzi, što bi ih dovelo u ravan s cenama u regionu.
On dodaje da pitanje fiskalnih zahvatanja u ceni goriva nije u nadležnosti ovog, nego Ministarstva finansija i da ono propisuje kolika će biti državna zahvatanja po ovom osnovu.
U poređenju sa ostalim zemljama regiona, čak i posle odluke NIS-a da snizi iznos marže, koja je propisana na pet dinara, prosečni prihodi koje ostvaruju benzinske stanice po litru goriva viši su nego u drugim zemljama regiona. Visina veleprodajnih i maloprodajnih marži, na motorne benzine i dizel goriva u Hrvatskoj je 8,10 dinara, Sloveniji 8,08 dinara, a u Crnoj Gori 6,91 dinar.
Uzevši prosečan promet naftnih derivata na benzinskim pumpama u Srbiji, zajedno sa profitom, koji se ostvaruje od pratećih delatnosti, ukupna marža pri prodatom litru benzina u Srbiji može dostići i 9,50 dinara.
U NIS-u, za sada, kako se saznaje, ne nameravaju da podižu cenu benzina, što znači da će se „devedesetpetica” prodavati po 109 umesto po 114 ,7 dinara kolika mu je najviše propisana državna cena.
