Pukovnik Žak Ogar: Kako sam odbranio Devič i Severnu Mitrovicu

TWITTER/ Karl E

Pukovnik Žak Ogar, bivši komandant francuskih specijalnih snaga na Kosovu i Metohiji, koji je učestvovao u oslobađanju i akciji spašavanja srpskih civila i vojnika, preneo je svoja sećanja na 1999. godinu učesnicima tribine u Budvi na kojoj je bio gost. Kako pišu Novosti, neizmerno srećan što je u tom gradu i Crnoj Gori, on je rekao da dobro zna koliko je rat na Kosovu i Metohiji potresao ne samo Srbiju, nego i Crnu Goru.

– Već tokom mojih prvih dana stupanja na dužnost na ratom zahvaćeno Kosovo shvatio sam o čemu se radi, tačnije, shvatio sam ko su pravi teroristi, a ko regularna vojska koja brani svoju teritoriju. Nažalost, zbog mog odbijanja da se zajedno sa svojom jediniciom svrstam na stranu OVK terorista trpeo sam žestoke pritiske iz NATO komande. Na kraju sam bio i penzionisan zbog toga što sam pružio spas srpskim civilima, ali i zato što sam odigrao veliku ulogu u odbrani manastira Devič – kazao je Ogar.

Kako je naveo, već po dolasku sa svojom jedinicom na Kosovo i Metohiju, pukovnik se suočio sa najstrašnijim zločinima.

– Silovanja, ubistva, spaljivanje kuća i manastira – gotovo sve to je imalo albanski potpis. Nije mi mnogo trebalo da shvatim ko je zapravo stvarni krivac, a ko žrtva u tom ratu. Upravo zbog toga, svojoj jedinici sam naredio da branimo Srbe gde god da ih vidimo i da ih doživljavamo kao prijateljski narod. Kopajući po svom sećanju često sam isticao reči mog oca, generala, koje mi je uputio pred odlazak na Kosovo, iako je u tim trenucima bio teško bolestan: “Budi oprezan u rasuđivanju i uvek imaj u vidu staro prijateljstvo između Francuske i Srbije. Naši američki saveznici primenjuju opasnu politiku “đavoljeg šegrta” u odnosu na ekspanziju islamističke politike u Evropi. Njihov interes je da favorizuju nastajanje muslimanskih mikrodržava unutar evropske konstrukcije. Naravno, ne zaboravi viševekovnu borbu Srba za hrišćanstvo oličenu u Kosovskom boju. Ne zaboravi Vikonta Fontea, diplomatu koji je mnogo napora uložio u snaženje francusko-srpskih odnosa. Ne zaboravi, sine, De Golovog prijatelja Dražu Mihajlovića, ne zaboravi svog deda-ujaka Žaka Segena koji je poginuo u 22. godini za Francusku i Srbiju, prilikom napada na nemačko-bugarske položaje u Makedoniji” – uz puno emocija gotovo kao da se ispovedao Ogar, prenose Novosti.

Ključna situacija u njegovoj ratnoj karijeri, kako je naveo, bilo je odbijanje izvršenja naređenja NATO komande -da puca u Srbe.

– Kada smo mi stigli, OVK je predstavljala samo nekoliko sitnih i oslabljenih bandi u beznadežnom položaju. Bili su vojno poraženi od strane vojske SRJ, ali je prevaga nastala kada su na stranu kosovskih Albanaca stale velike sile -SAD, Nemačka i EU. Moji saradnici i ja smo bili istomišljenici po pitanju šefova albanske gerile koja je imala samo jedan cilj – da teroriše preostale Srbe, Rome, ali i neposlušne Albance – priseća se pukovnik.

Od pregršt opasnih situacija u tom periodu, Ogar ističe dve na koje će, kako kaže, biti ponosan do kraja života.

– Prva se odnosi na odbranu manastira Devič. Jednog popodneva se u mom štabu pojavila mati Makarija, igumanija manastira Sokolica. Došla je da me moli za pomoć monahinjama manastira Devič, koje već tri dana brutalno maltretiraju i zlostavljaju OVK teroristi. U zoru sam poslao šest komandosa koji su na licu mesta zatekli OVK teroriste kako maltretiraju monahinje, skrnave manastir i lome kivot Svetog Joanikija Devičkog. Nakon rasterivanja terorista monahinje su u suzama saopštile da ne smeju tu ostati jer će se teroristi vratiti i pobiti, čim mi odemo. Odlučujem da pošaljem pojačanje u vidu još komandosa i monahinjama obećavam da ih nećemo ostaviti same ni po cenu života. Nedugo zatim, teroristi su se vratili iznenađeni što je moja jedinica i dalje tu boravila. Otvorili su vatru na moje komandose, a mi smo im uzvratili žestoko i precizno. Uz nekoliko mrtvih, pobegli su i nisu se više vraćali. Obavestio sam sve zapadne medije o tom slučaju, ali očekivano – to niko nije preneo.

Druga situacija na koju je pukovnik Ogar ponosan odnosi se na sukobljavanja sa britanskim komandosima koji su, kako kaže, favorizovali OVK.

– Putem dojave smo saznali informaciju da će OVK teroristi pokušati da zauzmu sever Kosovske Mitrovice, osnaženi podrškom britanskih komandosa. Pojurili smo tamo i napravili zasedu, čekajući da se pojave. Ono što je i mene iznenadilo jeste da ne samo da su imali amin Britanaca da dođu, već su došli na njihovim tenkovima sa raširenim albanskim zastavama! Napeta situacija je potrajala satima, ali im nismo dozvolili da prodru. Povukli su se šest sati nakon toga, i jedni i drugi, vidno razočarani.