Predsednik Vladimir Putin poručio je danas da je Moskva otvorena za iskrenu i konstruktivnu saradnju sa Briselom i pozvao na oporavak sveobuhvatnog partnerstva Rusije i Evropske unije.
Putin je u autorskom članku Budimo otvoreni, uprkos prošlosti, koji je objavljen danas, na 80. godišnjicu napada Nemačke na SSSR u Drugom svetskom ratu, u nemačkom listu Cajt i na sajtu Kremlja, naglasio da se Moskva zalaže za obnavljanje sveobuhvatnog partnerstva sa EU i da ima mnogo tema od zajedničkog interesa.
Ruski predsednik smatra da su pitanja bezbednosti i strateške stabilnosti, zdravstva i obrazovanja, digitalizacije, energije, kulture, nauke i tehnologije, rešavanje klimatskih i ekoloških pitanja, samo neka od najvažnijih na kome bi mogli Brisel i Moskva zajednički da rade.
– To potvrđuje i naša ideja stvaranja zajedničkog prostora za saradnju i bezbednost od Atlantika do Pacifika, koja bi uključila razne integracione formate, između ostalog i Evropsku uniju i Evroazijski ekonomski savez – poručio je Putin u tekstu.
On je rekao da je sećanje na heroje koji su se borili protiv nacizma za ruski narod svetinja da se sa velikom zahvalnošću gaji spomen i na saveznike iz antihitlerovske koalicije i učesnike otpora, nemačke antifašiste, koji su omogućili ovu pobedu.
Putin je pomenuo i da se tokom 1970. godine između SSSR i Nemačke sklopljen “sporazum veka”, o dugoročnim isporukama ruskog prirodnog gasa u Evropu, što je predstavljalo osnov konstruktivne međuzavisnosti, i mnogih drugih grandioznih projekata, između ostalog i izgradnje “Severnog toka”.
– Nadali smo se da će kraj Hladnog rata predstavljati zajedničku pobedu za celu Evropu. Činilo se da je ostalo još malo kako bi se realizovala ideja Šarla de Gola o zajedničkom kontinentu, čak ne samo o geografskom ‘Od Atlantika do Urala’, već i o kulturnom i civilizacijskom ,Od Lisabona do Vladivostoka – poručio je Putin.
Prema ruskom predsedniku, pobedio je ipak drugačiji pristup čija je osnova širenje Severnoatlantskog saveza na istok, koji je i sam relikvija Hladnog rata, jer je upravo za potrebe obuzdavanja u toj epohi NATO i formiran.
Putin je podsetio da su mnoge zemlje stavljene pred veštački izbor ili ultimatum da budu sa kolektivnim Zapadom ili sa Rusijom, a da se na primeru ukrajinske tragedije 2014. godine vidi do kakvih je posledica dovela tako agresivna politika.
On je rekao i da su SAD organizovale prevrat, a evropske države ga nevoljno podržale, izazvavši raskol u samoj Ukrajini i povlačenje Krima iz njenog sastava.
Putin je naveo i da je posledica toga da je čitav sistem evropske bezbednosti ozbiljno degradirao.
Dok tenzije rastu, rizici od nove trke u naoružanju postaju stvarni, a propuštamo ogromne mogućnosti koje nam saradnja pruža, tim pre što je ona toliko važno sada kada smo se svi suočili sa zajedničkim izazovima, pandemijom i njenim teškim socijalno-ekonomskim posledicama, naglasio je ruski predsednik.
Na kraju svog teksta Putin je zaključio da je zajednički i neosporan cilj i Moskve i Brisela da osiguraju kontinentalnu bezbednost bez podela, zajednički prostor zasnovan na ravnopravnoj saradnji sa ciljem razvoja Evrope i celog sveta.
Gospodine predsjednice, ruske federacije, Vladimir Putin, Vi postajete religija ove planete.