Zbog toga njih dvoje su još kod Slavičinog ujaka, dok su se Aleksandrova majka Jela i otac Živan preselili kod ćerke Svetlane, dok drugi sin Ivan živi u pomoćnoj zgradi.
Požar je razdvojio porodicu i ne samo to:
"Sve što je naša sedmočlana porodica sticala decenijskim radom nestalo je za deset minuta", s mukom se i danas priseća Aleksandar, saobraćajni policajac u penziji, kojeg je razočarala mala pomoć MUP-a, dok od opštine nije dobio ni dinar.
Zato ga je razveselila vest da je plemenita zemljakinja Goga iz Ciriha, inače stalna darodavka "Vesti", i bez apela odlučila da im ovih dana pošalje 150 evra i da čuje kako su se snašli godinu dana posle tragedije.
Jer, kako vele Dimitrijevići, jedino pomoć prijatelja, kao i zemljaka na privremenom radu u inostranstvu, nije izostala.
"Svima se od srca zahvaljujemo. Posebno Gogi iz Ciriha, koju verovatno i ne poznajemo. Ali, sudeći po tome da saoseća sa našom tragedijom, znači da je žena širokog srca. Novac koji nam je poklonila potrošićemo za kupovinu trpezarijskog stola i stolica za Igora i Slavicu", veli Aleksandar i moli nas da objavimo bar neka od imena ljudi koji su im svojevremeno priskočili u pomoć.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
– Samo dan posle katastrofe došao je Mika iz Sinjeg Vira, švajcarski penzioner koji nam je doneo 200 franaka i crep za pomoćnu zgradu, potom je Vidan dao isti iznos, i mnogi Jovčani koji su na privremenom radu. Tone Pinter, švajcarski penzioner, poklonio nam je dve topole od kojih smo napravili građu za krov. Meštani su radili na mobi, a reči podrške značile su nam više od svega – navodi supruga Svetlana, a suprug dodaje da se zahvaljuje svim ljudima koji su im pomogli, od kojih mnoge i ne znaju, jer su uplaćivali sredstva na njihov žiro-račun.
"Hvala bogu, ne oskudevamo danas, iako polovina moje penzije i polovina Igorove plate odlaze na rate za kredite, polako stajemo na svoje noge. Najbitnije je da niko od nas nije stradao… Radom i slogom ponovo ćemo sve imati", veruje Aleksandar Dimitrijević što smo im ispred "Vesti" i naše donatorke od srca poželeli.
U kreditima do gušeDa bi što pre renovirali kuću, Aleksandar je refinansirao kredit od 700.000 dinara i podigao još 550.000 dinara, sin Igor je podigao kredit od 1.300.000 dinara, a drugi sin Ivan, nezaposleni prosvetni radnik, popravio mašine i kupio tegle za pravljenje zimnice. Aleksandar je posejao kukuruz i pšenicu, a zasadio je i razno povrće na zakupljenim njivama.
Selo moje dragoMilan Ilić, policajac u penziji, takođe je puno pomogao Dimitrijevićima, obavestio je o događaju medije, a napravio je i Fejsbuk stranicu na kojoj je postavio fotografije izgorele kuće. Ivan je posle napravio novi profil "Selo Jovac", preko kojeg se za pomoć obratio svim zemljacima iz svog sela. Na taj način su prikupili oko 1.000 evra, a sin Igor je od svojih kolega dobio 100.000 dinara, koliko su dala i oba sindikata ćuprijskog zatvora. |
