Većina žitelja Mokranja, sela nadomak Negotina na privremenom je radu u inostranstvu, a godišnji odmor takođe uglavnom koriste u rodnom selu. Ovog leta mnogi od njih nisu došli zbog pandemije koronavirusa koja je zahvatila ceo svet. Najčešći razlog što se ovih vrelih meseci nisu zaputili u zavičaj je što bi po povratku u zemlje u kojima rade morali, u karantin, uglavnom dvonedeljni. Ipak, ima i onih koji su i pored svega stigli u Mokranje, oni nisu imali problem sa karantinom i radnim mestom. Oni koji su došli dobro su se organizovali i svake nedelje neko od njih je domaćin druženja u turističkom parku koji je napravljen kod zgrade seoskog vodovoda u podnožju Mokranjskih stena. Domaćin druženja obezbedi hranu i piće, neretko i muziku, nekad tihu na uvce, a ponekad i sa moćnim pojačalima. Sve to se radi uz poštovanje preventivnih mera, a stolovi su u razmaku od desetak metara.
Prošle nedelje domaćin druženja bio je Živko Gušić, koji je godinama živeo i radio u Ljubljani, a sada je povratnik u Mokranje. Na okupu su se tada našli još neki koji su baš ovog leta rešili da završe pečalbarski život, kao i oni koji i dalje nastavljaju da žive i rade u inostranstvu. Bili su tu Krsta Dinulović povratnik iz Frankfurta i Sreta Pavlović koji se više neće vraćati u Herisau u Švajcarskoj. Sa suprugom je stigao i Aleksandar Stojković iz Sisaha u Švajcarskoj, Vojislav Mladenović iz Beča jedan je od retkih koji su zbog oštrih mera ovog leta došli iz Austrije. Miodrag Đinu Jovanović sa suprugom Radmilom, Živojin Marković i Dragan Marinović su iz Frankfurta u Nemačkoj, Miodrag Petrović iz Oltena u Švajcarskoj, Slobodan Radujevčanović je stigao iz Slovenije, sa Bleda.
– Pošto sam bio kod svih, kada su oni organizovali večeru ovde u parku, došao je red i na mene da se odužim. Ispekao sam prase i ovna po kojeg sam išao čak na Kučajske planine u Zlot kod Bora. Posle večere zabavljali smo se uz muziku uživo na uvce bez razglasa – kaže za “Vesti” Živko Gušić, koji je posle rada u Ljubljani, rešio da se vrati u rodno selo.
Dragan Marinović koji radi u Frankfurtu, kaže da je prava stvar kada se u Mokranju na jednom mestu okupe oni koji žive i rade širom Evrope i sveta.
– Znate onu izreku “Svuda idi i prođi, ali vrati se rodnom selu”. Ova generacija koju vidite ovde još će se i vratiti u mesto u kojem smo se rodili, ali druga, pogotovo treća generacija koja je u dijaspori teško da će se vratiti u mesta iz kojih potiču njihovi preci i zbog toga sam zaista tužan – kaže Marinović.
Miodrag Đinu Jovanović, koji takođe živi i radi u Frankfurtu ističe da ovakvog druženja nema nigde u okolini, pogotovo u vreme pandemije.
– Svi smo iz istog mesta, što je najvažnije zdravi smo. Jedemo isključivo zdravu hranu, evo sve ovde na stolovima je iz naših bašti, domaća su jagnjad i prasad, pijemo i dobra domaća vina bez konzervansa koja proizvedu naši vredni Mokranjci. A naš kraj je inače veoma poznat po proizvodnji kvalitetnog vina. Osećate li ovu svežinu? Danas je bilo 35 stepeni, ovde je bar desetak stepeni svežije, a sve to zahvaljujući našem divnom vodopadu i klisuri Mokranjskih stena. Ovo nema nigde – s ushićenjem priča Miodrag.
Na njegove reči nadovezuje se Krsta Dinulović povratnik iz Frankfurta na Majni.
– Ovo što mi imamo ovde u Mokranju je raj na zemlji. Sastajemo se na ovom mestu svake nedelje na večeri, a sa zapadne strane iz pravca Mokranjskih stena i vodopada pirka svež povetarac, prirodni klima-uređaj, milina jedna, prava vazdušna banja – kaže Krsta.
Mladen majstor za pečenje
Glavni majstor za spremanje pečenja je meštanin Mokranja Mladen Krivović. On je vešto spremao pečenje za sva druženja koja su do sada organizovana, a i oni koji najavljuju da će to učiniti nameravaju da koriste Mladenovo umeće.
Turistički park
Meštani Mokranja, na čelu sa Živojinom – Žikom Niculovićem zahvalni su Turističkoj organizaciji iz Negotina, koja pomaže u formiranju turističkog parka u podnožju Mokranjskih stena i poznatog Mokranjskog vodopada.
Muzika se čula u Bugarskoj
– Dve nedelje pre današnjeg druženja ja sam častio večeru, dva pečena jagnjeta i prasence. A imao sam i razlog više jer sam ponovo postao deda, dobio sam unuku. Tada je bila i vlaška muzika uživo sa razglasom. Čulo se skroz do susedne Bugarske i Rumunije – kaže Miodrag Petrović, koji živi i radi u Oltenu u Švajcarskoj.
