youtube.com/OsamaSMAmin

Dve američke istoričarke umetnosti, Elizabet Knot sa Njujork univertiteta i njena koleginica Anastazija Anrhajm sa Univeziteta Pensilvanije, izvele su pravi podvig jer su desetine hiljada fragmenata cigala sklopile da bi rekonstruisale jedna vrata Vavilona, posvećena boginji Ištar.

Žitelji Vavilona su u prvom milenijumu pre naše ere izgubili rat sa Asircima koji su im razorili prestonicu, a njihov vladar Nebukadnezar II ( 604-562) je odlučio da obnovi svoju prestonicu.

Grad je, inače, bio podignut pre 1500 godina i bio je jedan od starijih i najvažnijih gradova Mesopotamije.

Njihovi mudraci su odlučili da rasčiste teren i ponovo izgrade put od zidina grada do hrama vrhovnog boga Marduka i da duž puta budu zidine obložene gleđosanim ciglama na kojima su u plitkom reljefu, u veoma živim boljama, bile prikazane figure zveri.

Od tog svečanog puta su tokom vekova ostale samo gomile šuta koje su poslužile Elizabet i Anastaziji da rekonstruišu njegove zidine, na kojima su bili prikazani lavovi, bikovi i mitske životinje mušuš, koje su imale telo i rep zmije, prednje noge poput lavljih i stražnje kao orlovi.

Na kraju svečanog puta bila je kapija posvećena boginji Ištar.

Cigle sa jednom stranom prekrivenom gleđi raznosili su žitelji okolnih mesta, jer su bile veoma pravilnog oblika i veoma dobro ispečene.

Kapija je otkrivena pre više od 100 godina i nemački arheolog Robert Koldvej je počeo da prikuplja cigle sa kojih nije bila sastrugana gleđ.

On je već prikupio na desetine hiljada gleđosanih cigala i fragmenata zida kada su radovi prekinuti jer je izbio Prvi svetski rat.

 

Sve to što je prikupljeno u Vavilonu je poslato za Nemačku, a tamo su u Muzeju Pergamona stručnjaci počeli da sklapaju kapiju 1928. godine.

U berlinskom Pergamon muzeju nekoliko figura iz svečane procesije je sklopljeno, ali neke nisu bile gleđosane jer je taj postupak bio veoma komplikovan i spor.

Dve američke istoričarke umetnosti prvo su se posvetile rekonstrukciji izrade gleđi i cigalja od gline kao što su radili prvi graditelji zida koji je štitio put do kapije Ištar.

One se nadaju da će rekonstruisati celu procesiju životinja u kojoj je bilo 120 lavova i još uvek nepoznat broj bikova i mušusa.

Da bi se sklopila jedna figura lava potrebno je 70 kalupa za cigle koje, kada se sklope, prikazuju lava u plitkom reljefu sa razjapljenim čeljustima.

Pozadina ove procesije životinja je plave boje, koja je u antičko doba bila izuzetno skupa.

Ova rekonstrukcija kapije Ištar sada je izložena u Institutu starog sveta u Njujorku i moći će da se razgleda do 24 maja 2020. godine.

Tekst o rekonstrukciji ovog značajnog eksponata napisao je arheolog Džeret Lobel, glavni urednik časopisa „Arheologija“.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime