Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti i jedan od najvećih pisaca svih vremena. Njegovo zadiranje u najmračnije delove ljudskog srca, zajedno sa nenadmašnim trenucima prosvetljenja, imaju ogroman uticaj na književnost 20. veka.
Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi davao, već prodavao.
Duša se leči vremenom provedenim sa decom.
Nekoga je bolje imati među neprijateljima nego među prijateljima.
Besmrtan sam. Moja besmrtnost je nužna jednom činjenicom da Bog neće hteti da zauvek ugasi plamen ljubavi koji se zapalio za njega u mom srcu.
Ima susreta, čak sa potpuno nepoznatim osobama, za koje se počinjemo interesovati već od prvog pogleda, nekako odjednom, neočekivano, pre nego što ijednu reč progovorimo.
Svi ideali ovog sveta ne vrede suze jednog deteta.
Laganje je jedina čovečija privilegija koju nemaju drugi organizmi.
Oni koji znaju da govore, govore retko.
Čovek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrojao onako kako to one zaslužuju uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu.
Zaljubiti se ne znači voleti. Čovek se može zaljubiti i mrzeći.
Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek.
Što je vlast veća, to je strašnija njena upotreba.
Ništa na svetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja.
Kad bi na zemlji bilo sve razumno, ne bi se ništa događalo.
Tajna čovečijeg života nije u tome da samo živi, već u tome zašto živi.
Moć je data samo onima koji se usude da se sagnu i podignu je. Samo jedna stvar je bitna, samo jedna – biti u stanju da se usudiš.
Prikrivate li bilo čim prljavštinu, ona ipak ostaje prljavština.
Onaj ko sam sebi laže, najlakše se vređa.
To je misterija ljudskog života, da stare tuge vremenom, postepeno, prerastu u mirne radosti.
Preuzimanje novog koraka ili izgovor nove reči, ponekad je ono što najviše plaši ljude.
Ne može se voleti ono što se ne poznaje. Bilo da je reč o čoveku ili o narodu. Budite sigurni da svi oni koji svoj narod prestaju da razumeju i gube vezu sa njim, odmah i u istoj meri gube i veru očeva, postaju ili ateisti ili ravnodušni ljudi.
Srcu koje istinski ljubi ili ljubomora ubija ljubav ili ljubav ubija ljubomoru. Sasvim suprotno biva sa strašću.
Ne postoji tako stara tema da se na nju nikada ne može reći nešto novo.
Mnogo nesreće je došlo na ovaj svet usled nemarnosti i neizrečenih stvari.
Čini se da druga polovina čovečijeg života u sebi ne sadrži ništa drugo osim navika koje je sakupio u prvoj polovini života.
Sreća ne leži u sreći, nego u njenom postizanju.
Lepota je misteriozna, ali i užasna. Božansko i đavolje se tu bore, a poprište borbe je ljudsko srce.
Sarkazam – poslednje utočište skromnih i čestitih ljudi u situacijama kada se privatnost njihovih duša nasilno napadne.
Koliko je ljudi koji ne misle sami, nego žive od misli koje su izmislili drugi.
Onaj koji nikad ne promeni svoje mišjenje, voli samog sebe više nego li istinu.
Rad je zadovoljstvo razuma, a nerad je naslada mašte.
