Nakon dva i po meseca pod teškim artiljerijskim i udarima iz vazduha, ukrajinska odbrana na Donbasu potpuno je slomljena. Razbijene grupe vojnika kijevskog režima u rasulu se povlače putevima i poljima ostavljajući za sobom mastan trag iscurele nafte iz uništenih vozila i mrtve i ranjene, a one iznemogle zarobljavaju Rusi.
Ljudi slomljeni umorom, koji su mobilisani da čuvaju mostove, fabrike i državne objekte, a onda bez makar osnovne obuke bačeni kao topovsko meso na front, predaju se čim naiđu na ruske trupe koje su zauzele sve puteve prema krupnim gradovima Lisičansku i Severodonjecku. Po zarobljavanju, bacaju se na hleb, konzerve i cigarete.
– Nismo jeli dva dana, sada će sve biti dobro. Snimite nas sve da vide porodice da smo živi – govore zarobljenici, neki među njima i u šestoj deceniji života.
I deca su nam gladna
Većina njih više brine za porodice nego za sebe. Kažu da kijevske vlasti nisu isplatile ratne dnevnice na njihove adrese i da im deca nemaju šta da jedu. Za to vreme po šumarcima traje lov na one koji nemaju hrabrosti da se predaju. Front se slomio prvo oko utvrđenog rejona Zalatoje-Gorskoje. Ukrajinski položaji su preorani artiljerijom, pri čemu je samo 34. bataljon 57. brigade imao 150 poginulih i 450 ranjenih. Polovina ukrajinske grupacije uspela je tokom noći da se izvuče iz okruženja po poljima, dok se njih 800 predalo, a sledećeg dana prikupljeno je oko 1.000 tela ukrajinskih vojnika.
Rusi nisu gubili vreme, već su požurili za beguncima i zauzeli još nekoliko sela. Mnogi položaji već su bili napušteni, a oni najuporniji našli su se u očajnoj situaciji i njihov otpor je kratko trajao.
Reka nosi mrtve
Time se u okruženju našlo i oko pet do sedam hiljada ukrajinskih vojnika u Lisičansku i Severodonjecku koje deli reka Severski Donjec. Naime, u petak popodne ruske snage su već zauzele prigradsko naselje Malorazjancevo i samim tim izlaz iz Lisičanska. Kijev je saopštio da njegove snage napuštaju industrijsku zonu Severodonjecka, ali nije jasno kako će preći reku koja već sedmicama nosi leševe nizvodno. Sva tri mosta su srušena, oko njih su desetine tela utopljenika i ostaci ukrajinskih snaga vode pregovore o predaji. U petak rano ujutro prva kolona ukrajinske vojske pokušala je da napusti i Lisičansk, ali je uništena artiljerijom, posle čega su Rusi ušli u predgrađa. Pretpostavlja se da ukrajinski generalštab pokušava da izvuče razbijene ostatke jedinica na liniju Bahmut-Seversk, ali ona se nalazi u dolini i nema dovoljno visokih betonskih zgrada iz sovjetskog vremena, pa se ne očekuje da će dugo moći da je brane.
Boji se i žene
Zarobljenike su razbesneli i prilozi ukrajinskih televizija o normalnom životu u Kijevu i drugim većim gradovima, punim plažama i diskotekama.
– Na televiziji su rekli i da su ratne dnevnice isplaćene nama lično na frontu. Onda me je zvala žena da me ispsuje što ne šaljem pare za decu, jedva sam se opravdao – kaže zarobljeni Roman.
Granate na izmaku
Načelnik ukrajinskog generalštaba, general Valerij Zalužnij, izjavio je da je “neophodno preći na manevarsku odbranu” kako bi opravdao predstojeći pad Lisičanska i Severodonjecka, gradova od kojih je kijevski režim nastojao da stvori neki simbol otpora, kao što je to učinio sa Marijupoljem pre nego što su ga zauzeli Rusi.
Ukrajinska vojska nema više čime da vodi manevarski rat s obzirom na teške gubitke oklopnih jedinica i rusku dominaciju u vazduhu. Ostaje i problem artiljerije, pošto Zapad nije u stanju da nadoknadi ukrajinske gubitke i činjenicu da su skladišta i namenska industrija uništeni, a rezerve osnovnog haubičkog kalibra 152 milimetra potrošene. NATO je Ukrajini namenio samo 134 cevi svog standardnog kalibra 155 mimilimetara, ali se procenjuje da je poslatih granata dovoljno tek za 10 do 15 dana rata. Doduše, Zapad koji se razoružao posle Hladnog rata i nema više da pošalje. Ministar odbrane velike Britanije Toni Radakin požalio se da će biti potrebno nekoliko godina da London popuni skladišta kako bi nadoknadio ono što je poslao Ukrajini.
Pri tom, Rusi raketnim napadima uništavaju železničke kompozicije s vojnom pomoći na 1.200 kilometara dugoj liniji snabdevanja od granice s Poljskom. Tako nije poznato ni koliko je zapadnog ratnog materijala stiglo do fronta. Ova situacija dobila je i tragikomične obrise u liku zamenika poljskog ministra inostranih dela Martina Pšidača koji je optužio Rusiju da uništava oružje koje Zapad šalje nu Ukrajinu i najoštrije osudio takav postupak.
I Australijanci opkoljeni u azotari
Procenjuje se da je u industrijskoj zoni Severodonjecka, uglavnom u fabrici Azot, odsečeno oko 1.500 Ukrajinaca i oko 200 pripadnika stranih privatnih vojnih kompanija. Među njima je najviše Poljaka, a prema tvrdnjama ruske armije tamo su i četvorica Australijanaca.
Na početku bitke za Severodonjeck u gradu je bilo oko 600 pasa ratau Inostranom legionu: Poljaka, Gruzina, Kanađana, Amerikanaca i Australijanaca koji su koristili NATO oružje. Oko 400 ih je poginulo ili su ranjeni i prevezeni u bolnice u centralnoj Ukrajini, ali evakuacije iz grada nema već sedmicama.
Okosnicu ukrajinskih snaga u gradu čini bataljon Ajdar, čiji pripadnici gaje nacističku ideologiju slično Azovcima uništenim u Marijupolju. Ali, ovog puta nacisti su rešili da izbegnu sudbinu svojih istomišljenika iz puka Azov. U četvrtak kasno uveče saopšteno je da se bataljon Ajdar saglasio s uslovima kapitulacije koje je postavila ruska vojska.
