Kažu da je pred zoru najmračnije. Kako stvari stoje, posebno nama koji živimo u Sidneju moraće brzo svanuti jer je u poslednje vreme baš tamno.
Možda nismo bili dovoljno solidarni sa stanovnicima Melburna i drugih gradova kada su bili u lokdaunu, pa nas stiže kosmička pravda.
Svima sada predlažemo da se solidarišu sa nama, jer oni su možda sledeći na redu jer, čudna je ta neka pravda, valjda kosmička.
Prošle godine sam, u moru šaljivih poruka putem telefona, dobio i jednu u kojoj je pisalo: “Kući žena, napolju virus, a gde ću ja“.
Sve se okrenulo
Ove godine, to je nekako prošireno pa bi se moglo reći: “U kući su mi žena i televizor, a napolju virus i policija. Virus nije isti pa je opasniji, ali žena jeste ista, ali je nekako opasnija ove godine“.
Za policiju ne znam, ne srećem ih često, nekako su mi naši tamo bili simpatičniji, valjda što se moglo štošta i dogovoriti, ali to je priča za nas starije, da ne kvarimo mlađe generacije…
Jedan od razloga zašto su rijaliti programi tako uspešni leži u psihologiji svakog pojedinca, konzumenta tih vibracija iz TV-a. Naime, nekada su, govorimo kod nas, na TV-u bili naočiti ljudi, lepo su dakle izgledati, lepo su se oblačili, još lepše pričali, delovali su pametno, svakako pametnije od nas, većine običnih gledalaca.
Sve se nekako okrenulo, sada na TV-u imate, pre svega u rijaliti programima, i ljude koji su očigledno problematični, problematičniji od nas samih, manje znaju, a Boga mi lošije se ponašaju od nas i naših ukućana, gore izgledaju.
Onda nama, običnim gledaocima ostaje da se oduševljavamo s tim programima, ali ne zato što se eventualno divimo tim likovima, već naprotiv, zato što se počnemo oduševljavati sami sa sobom jer na TV-u gledamo “gore“ od sebe.
Ma, mi smo super, kakvi su ovi na televiziji.
Šalu na stranu
Kažu da se glavni dokazi da je Sokrat uopšte postojao nalazi u Platonovim delima, da nema mnogo drugih dokaza. Isto tako, gotovo jedini način da znamo da smo sačuvali zdrav razum jeste da vidimo nekoga ko je “luđi“ od nas, a kako vreme odmiče kao da ih je sve manje, tih koji su očigledno “luđi“ od nas.
Ne smem ni razmišljati šta to konkretno znači, nastaviću da mislim da drugima sve ovo ludilo teže pada. Nije naš narod bez veze imao poslovicu “Da komšiji crkne krava“, znali su ljudi odavno da je ljudima važnije da je nekome drugome gore nego da je njima dobro.
Dakle, dragi moji, šalu na stranu, u ovome svemu treba da se radujemo Noletovoj pobedi na Vimbldonu i sticanju nezvanične titule najboljeg tenisera svih vremena, da se odmaramo i što više komuniciramo s dragim osobama – da se šetamo i sačuvamo zdrav razum.
Ako je cilj da nam vlasti sačuvaju živote, a nadamo se da jeste, onda tim istim vlastima ostavimo da nas sačuvaju od svega ovoga, a sami sebi treba da postavimo za cilj da sačuvamo zdrav razum ili barem da na nas ne utiče sve ovo koliko na komšiju.
Jedini dokaz da smo sačuvali zdrav razum će nam izgleda biti kada možemo primetiti da neko drugi i nije baš “tačan“.
Na kraju krajeva, kako reče jedan moj imenjak, kada bežite ispred ajkule, “ne treba vi da budete brži od ajkule, vi samo treba da budete brži od onoga što pliva do vas“.
