Skup sa 50 učesnika, za koji se ističe da je najveći koji su SAD organizovale još od konferencije u San Francisku 1945. godine, kada su osnovane Ujedinjene nacije, treba da, kako se očekuje, podigne međunarodnu svest o pretnji koju predstavlja nuklearni terorizam i da po tom pitanju postigne "snažan međunarodni konsenzus".
Obama se još pre početka samita susreo sa liderima Indije, Pakistana, Kine, Ukrajine, Jordana, Malezije, Jermenije, Kazahstana i Južne Afrike. Lidere Novog Zelanda, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Južne Koreje tokom dana primio je potpredsednik Džozef Bajden.
Na samitu pored domaćina učestvuju šefovi država ili vlada 46 država, a tu su i generalni sekretar UN Ban Ki-mun, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiiju (IAEA) Jukija Amano.
Samit je bio ideja predsednika SAD, koji je postavio cilj da se za četiri godine obezbede svi potencijalno nebezbedni nuklearni materijali. U Vašingtonu očekuju da će učesnici samita usvojiti taj pristup.
Na skupu predstavnici 46 zemaljaSamitu o nuklearnoj bezbednosti prisustvuju predstavnici Alžira, Argentine, Jermenije, Australije, Belgije, Brazila, Kanade, Čilea, Kine, Češke, Egipta, Finske, Francuske, Gruzije, Nemačke, Indije, Indonezije, Izraela, Italije, Japana, Jordana, Kazahstana, Malezije, Meksika, Maroka, Holandije, Novog Zelanda, Nigerije, Norveške, Pakistana, Filipina, Poljske, Južne Koreje, Rusije, Saudijske Arabije, Singapura, Švajcarske, Južne Afrike, Španije, Švedske, Tajlanda, Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, Ukrajine i Vijetnama. |
