Da li je jedina mana ljute hrane osećaj bola koji prouzrokuje ili postoje ozbiljnije posledice kojih moramo biti svesni?
U mnogim delovima sveta, ljuta hrana je jedan od glavnih simbola kulture i kuhinje, na milione ljudi je svakodnevno konzumira i voli, iako uglavnom dovodi do neprijatnog osećaja peckanja i bola u ustima i grlu. Da li je jedina mana ljute hrane osećaj bola koji prouzrokuje ili postoje ozbiljnije posledice kojih moramo biti svesni? Da li, pak, može biti korisna za naše zdravlje?
Neko obožava ljutu hranu, dok je neko nikako ne može tolerisati. Postoje brojne vrste različitih ljutih začina i namirnica, ali ono što većina ima zajedničko je kapsaicin, hemijsko jedinjenje koje se najčešće nalazi u ljutim papričicama.
Kapsaicin aktivira određene biološke puteve kod sisara (iste puteve koji se aktiviraju kada smo izloženi visokim temperaturama). Zatim, bol izazvan začinjenom hranom može podstaći telo da oslobodi endorfine i dopamin, što izaziva osećaj olakšanja ili čak određeni stepen euforije, što može objasniti zašto mnogi ljudi vole ljutu hranu, iako fiziološko iskustvo nije prijatno (bol, znojenje, suze u očima…). Oni koji imaju više receptora za kapsaicin uglavnom imaju manju toleranciju na ljuto, jer reakcije mogu biti intenzivnije.
Koje su potencijalne opasnosti?
Kratkoročni efekti konzumiranja izuzetno začinjene hrane kreću se od prijatnog osećaja toplote do bolnog osećaja peckanja na usnama, jeziku i u ustima. Ljute namirnice mogu izazvati i različite oblike nelagodnosti u digestivnom traktu, glavobolju ili čak povraćanje.
Ako je začinjena hrana neprijatna za jelo ili izaziva neprijatne simptome poput migrene, bolova u stomaku i dijareje, onda je verovatno najbolje da je izbevagavamo, pogotovo ako imamo inflamatornim bolesti creva ili osetljiv želudac. Pored toga, trovanje kapsaiciom može biti veoma opasno. Ako dođe u kontakt sa kožom i očima, može doći do jake reakcije, bola, lučenja suza i čak može da pravi smetnje u disanju (zbog čega je jedan od sastojaka suzavca).
Kapsaicin može biti smrtan kada se konzumira u prekomernim količinama, ali ljudi uglavnom nisu u mogućnosti da pređu takvu granicu. Prema žurnalu “Klivlend klinik (Cleveland Clinic)”, ako telesna težina čoveka iznosi oko sedamdeset kilograma, on bi morao da pojede više od jednog kilograma ljutih papričica da bi bio u životnoj opasnosti.
Dakle, preporučljivo je da oni koji imaju osetljiv stomak/creva i koji nisu izgradili toleranciju, postepeno uvode ljute namirnice u režim ishrane, kako ne bi došlo do preopterećenja ogranizma.
Iako dovode do peckanja, znojenja i suza u očima, ljute namirnice zapravo mogu imati nekoliko pozitivnih efekata na zdravlje. Jedna studija iz žurnala “Oksford akademik” je pokazala da mogu da spreče pojavljivanje čira na želucu, jer zaustavljaju širenje bakterija koje mogu biti uzrok ovog oboljenja. Takođe, brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji konzumiraju ljutu hranu imaju bolji metabolizam, što pomaže u mršavljenju.
Ljuta hrana takođe pomaže organizmu da svari masti, što može smanjiti rizik od visokog krvnog pritiska, holesteroloa i dijabetesa tipa 2. Jedna studija sa Univerziteta u Vermontu je čak pokazala da su ljudi koji su redovno jeli ljute papričice imali trinaest odsto manje rizika od prevremene smrti, jer je ljuta namirnica poboljšala rad srca kroz efikasnije sagorevanje masti.
Možemo zaključiti da, ako volimo ljutu hranu i ne guramo sebe preko granica tolerancije, onda svakako od nje možemo imati više koristi nego štete, te slobodno možemo uživati u “peckanju”.
