Ugljeni hidrati su jedan od najvažnijih izvora energije u ishrani.
Iako ih neki pokušavaju potpuno izbaciti, oni su i dalje ključni za pravilno funkcionisanje organizma. Važno je samo birati kvalitetne izvore i paziti na umereni unos.
Složeni ugljeni hidrati poput ovsa, integralnih žitarica, krompira i mahunarki pomažu u održavanju energije, doprinose osećaju sitosti i podržavaju zdravlje probavnog sistema. Kao i sa svim namirnicama, ravnoteža je ključna.
Simptomi prekomernog unosa ugljenih hidrata
Nadutost – Prekomeran unos, posebno rafinisanih ugljenih hidrata poput belog hleba, testenine i slatkiša, može usporiti probavu i izazvati nelagodnost i osećaj nadutosti.
Povećanje telesne težine – Hrana bogata ugljenim hidratima često dolazi u kombinaciji sa masnim dodacima, što povećava unos kalorija i može dovesti do debljanja, čak i kada se biraju relativno zdravi izvori.
Pojava akni – Prevelik unos šećera i ugljenih hidrata može uticati na kožu i pojavu akni, naročito u donjem delu lica. Smanjenje hrane sa visokim glikemijskim indeksom može poboljšati stanje kože.
Problemi sa snom – Veći unos ugljenih hidrata u večernjim satima može otežati uspavljivanje, jer telo mora raditi na razgradnji šećera umesto da se priprema za odmor.
Stalni umor – Velike količine ugljenih hidrata izazivaju nagli porast, a potom pad šećera u krvi, što dovodi do umora, glavobolje i osećaja moždane magle. Kombinacija ugljenih hidrata sa proteinima i zdravim mastima može pomoći u održavanju stabilne energije tokom dana.
