Da bi se "izdajnički" karakter proslavljenog košarkaša što bolje oslikao, podseća se na afere u kojima se nekadašnji igrač Lejkersa pominjao. Od privatizacije Knjaza, preko humanitarne fondacije bračnog para Divac, pa sve do tvrdnji kako je od nekadašnjeg asa koji je imao petlju da istrgne ustašku zastavu iz ruku ostrašćenog Hrvata, sada pao na kolena pred "sponzorima šiptarskih secesionista".
Razlog ovih napada jeste prijem kosovskog olimpijskog komiteta u punopravno članstvo MOK-a. Divac jeste dao nemuštu izjavu tim povodom u stilu: "Žao mi je, ali mi se bavimo sportom, a ne politikom", ali su njegovu poziciju dodatno pogoršali pozdravi koje su mu uručili čelni ljudi kosovskog i Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Prvi, Besim Hasani, zahvalio se "srpskim kolegama iz OKS na njihovom prijateljstvu", dok je Tomas Bah zakucao ključni ekser u patriotski kovčeg Divca. Bah je otkrio da je izostao zvanični protest OKS zato što se u punopravno članstvo MOK-a prima otcepljena srpska pokrajina. Divac jeste bio nezadovoljan, kaže Nemac, ali je odluku prihvatio "u interesu sportista".
Ako se tome još dodaju izveštaji domaćih medija u kojima se izražava čuđenje što je odluka Generalne skupštine MOK-a doneta jednoglasno, te izvodi pogrešan zaključak da čak i Srbija nije glasala protiv, eto materijala za novo razapinjanje Divca. Podaci su, po običaju današnjeg brzometnog medijskog prostora, površni i poluistiniti.
Prvo, Divac nije ni prisustvovao sednici Skupštine MOK-a. U vreme kada se većalo o prijemu Kosova, on je u Beogradu dodeljivao godišnja sportska priznanja. U Monako nije putovao, ne zato što je hteo da izbegne neprijatnu situaciju, već zato što Srbija više od deset godina nema svog člana u Generalnoj skupštini MOK-a, još od Borislava Stankovića. A samo članovi imaju pravo da glasaju.
Zašto nije uručio formalni protest?
Uručio ga je pre nepuna dva meseca, kada je MOK doneo odluku o uslovnom prijemu Kosova, ali se i tada znalo da je to jalov posao. I tada je bilo primetno da se Divac pritajio, ali se umesto njega oglasio drugi čovek srpskog komiteta. Žarko Paspalj otkriva da je "sve rađeno u koordinaciji s državnim vrhom", a pažljivijim posmatračima nije promaklo da je u zvaničnom saopštenju OKS tada rečeno da će "Olimpijski komitet Srbije delovati nadalje po ovom pitanju shodno preporukama koje bude dobio od nadležnih institucija u Republici Srbiji".
Prava adresa za optužbe, gnev, razočaranje, pa i medijsko razapinjanje, nije Divac i pasivni OKS, već politički vrh Srbije. I to onaj njegov deo koji je direktno odgovoran za potpisivanje Briselskog sporazuma. U ovom dokumentu, podsećamo, Srbija je prihvatila obavezu da ubuduće ne otežava niti se protivi prijemu Kosova u raznim međunarodnim organizacijama, od ekonomskih, regionalnih, sportskih. To je dakle naša obaveza proistekla iz sporazuma koji bivši premijer, a sadašnji šef diplomatije stavlja u vrh pozitivnih dostignuća svoje vlade i sebe lično.
Ali majstoru demagogije Ivici Dačiću to ne smeta da se sada zgražava nad silama nepravde, te da odluku o prijemu Kosova u MOK smatra "neprihvatljivom i neprincipijelnom". Uz to još tvrdi da je MOK prekršio sopstvenu Povelju koja predviđa da samo članice UN mogu biti i u MOK-u. Nekadašnji student generacije mogao je malo da izgugla pa da vidi da članstvo u UN nije nužan uslov, već to da je država kandidat "prepoznata i priznata u međunarodnoj zajednici". Ako mu engleski ide malo lošije, mogao je da se baci na računicu. Kako bi on objasnio to što MOK ima 205 članica (sa Kosovom), a UN 193. Logično bi bilo rezonovati da neke članice Olimpijskog komiteta nisu i u UN.
Ali logika se odavno iselila iz Srbije, dok su se zaborav i zamene teza odomaćili.
