Pored policijskog ima i drugih dobrih poslova u Americi. E, da mi je da sam ovde đubretar, pa da me Bog vidi! Dobro plaćen posao za privilegovane (dobijaju ga samo rođeni Amerikanci). Đubretar sam, tim se dičim, to ne može biti svak.
Moćni đubretari mogu da se naljute na neodgovorne građane koji ne razdvoje staklenu i plastičnu ambalažu pa da im ne odnesu đubre. San svake prosečne američke majke je da ćerku uda za đubretara jer je egzistencija zagarantovana. Đubreta će uvek biti. Nisu ovde oni siromašni kao kod nas pa da moraju da traže dodatnu kintu za praznike:
– Srećna Nova godina, mi smo vaši đubretari…
Kako smo trebali da vodimo kuče Leposavu (razmaženog šar-peja) nazad u otadžbinu, morali samo da za nju vadimo i gomilu dokumenata. Između ostalog i jedan papir iz, za to zadužene, federalne ustanove u Kolumbusu, glavnom gradu Ohaja. I zaputi se ekipa, po najavljenoj mećavi iz Parme ka 200 km udaljenoj ustanovi za domaće životinje. Jebo te, prošli smo i pored famoznog Dejtona, i slikao bih se pored table da nije padalo k’o ludo.
Sat vremena smo čekali na potpis (službenici plaćeni po vremenu koje utroše na poslu), a ljubazni čovek za šalterom Mark nam je objasnio da je prethodna stranka, druželjubivi veterinar i odgajivač konja sređivao papire za 25 grla. Tip je stvarno bio sjajan i pričao nam je kako se i zašto svađa sa ženom.
1. Prošle godine za Božić kupio je tašti nekretninu. Malo parče zemlje. Ali na groblju! Kada ga je tašta pitala šta joj je kupio ove godine, rekao je: Ništa.
– Zašto? – pitala je tašta.
– Pa nisi koristila prošlogodišnji poklon!
2. Pita ga žena:
– Šta ima na TV-u?
– Prašina! – odgovara majstor.
3. Gledaju Milionera.
– Ajde da imamo seks! – predlaže odgajivač (Amerikanci inače ne vode ljubav, oni imaju seks).
– Ne!
– Je’, to tvoj konačni odgovor?
– Da!
– Onda ću da potražim pomoć prijatelja (prijateljice)!
U sva tri slučaja epilog je svađa sa suprugom.
Inače u Ohaju je smešteno dosta evropskih gradova. Parmu, gde sam bio smešten, već sam pominjao. Tu je i Ženeva, pa Sevilja, a Toledo je jedan od većih gradova. Sigurno ih ima još, mada nisam vršio dalja istraživanja.
Džabe smo krečili. Kakve smo sreće, Leposava nije mogla da putuje zbog snežne oluje. Bilo je toliko hladno da ne bi pretekla. Kada smo već kod kučeta i ovde važi, kao i u evropskim zemljama, da kučevlasnici čiste za svojim ljubimcima kad ih izvedu u šetnju. Malo sam pisao u Americi, a ovo su, čini mi se pristojni stihovi, nastali prema istinitom događaju.
Iza svakog kera
ide baba-sera.
Kada kenja pseto
pokupi se sve to
u plastičnu kesu
strogo po Pe eSu.
Svako govno pseće
u kesu se meće.
Voli vas
