Njih dvojica tvrde da poseduju dokumentaciju koja to potvrđuje.
Margetić je naveo da se Republičko javno tužilaštvo Srbije pred Opštinskim građanskim sudom u Zagrebu odreklo deonica Srbije u Zagrebačkoj banci "koje bi mogle vredeti do 2,2 milijarde evra".
On je, kao gost na konferenciji za novinare Nove Srbije, rekao da je u Zagrebu došao do samoupravnog sporazuma o udruživanju u Zagrebačku banku od 1. decembra 1977. godine, koji definiše pravni sled nad osnivačkim pravima u nekadašnjoj Jugobanci.
Srbija je trebalo da dobije suvlasništvo u Zagrebačkoj banci na osnovu činjenice da je Jugobanka bila suosnivač u Zagrebačkoj banci, rekao je Margetić.
|
Odrekli se državnih para
Darko Trifunović je istakao da iznenađuje postupak državnih organa Srbije "koji se odriču državnih para" u Zagrebačkoj banci. "Ako ministar policije Srbije Ivica Dačić najavljuje oštru borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, što mi podržavamo, ovo je tipičan primer organizovanog kriminala", poručio je on. |
On je precizirao da je kasnijim samoupravnim sporazumom od 13. novembra 1986. godine ponovo potvrđen pravni sled vlasništva Srbije u toj banci.
Margetić je podsetio da je 1989. godine u saveznom parlamentu donet Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama kojim je omogućeno da banke postanu deoničarska društva, pa je 31. decembra iste godine održana vanredna skupština na kojoj je Zagrebačka banka postala deoničarsko društvo.
Prema rečima Margetića, ljudi koji su vodili postupak transformacije su sakrili suvlasništvo Srbije nad deonicama Zagrebačke banke i "masa deonica" je prebačena na tajne račune, "na kojima se vodi vlasništvo Zagrebačke banke".
Margetić je rekao da su dokumenti "koji dokazuju vlasništvo Srbije u Zagrebačkoj banci" pronađeni u podrumu "jednog privrednog suda u Zagrebu".
Margetić je istakao da "bez sprovedenog dokaznog postupka" Republičko javno tužilaštvo Srbije tvrdi da Srbija nema prava na akcije u Zagrebačkoj banci.
Prema njegovim rečima, to se navodi u dokumentu od 3. jula 2008. godine koji je Opštinskom građanskom sudu u Zagrebu dostavila tadašnja zamenica republičkog javnog tužioca Srbije Aleksandra Lazarević.
NS: Utvrditi odgovornost
Lider NS Velimir Ilić zatražio je od državnih organa da ispitaju navode do kojih su došli članovi Ekspertskog tima za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala jugoistočne Evrope.
Ilić je rekao da bi voleo da čuje ko je Aleksandri Janković rekao da "u ime Srbije može da potpiše da Srbija nije zainteresovana za 2,2 milijarde evra".
Ilić je upitao na šta je, od 2000. godine, potrošeno "57 milijardi evra od privatizacije, kredita i donacija". Sa 57 milijardi evra, kako je naglasio Ilić, Srbija je do sada trebalo da bude u Evropskoj uniji.
