– Srpska strana misli da je još moguće restituirati neka imaginarna prava iz bivše države, što nije tačno – kaže Nobilo, ne obazirući se na činjenicu da su stanarska prava u BiH vraćena svim izbeglim i prognanim ljudima jer po istim tim međunarodnim standardima nisu smatrana imaginarnim pravom.
Zašto je izbeglim Srbima iz Hrvatske uskraćena mogućnost povratka ili otkupa stanova u kojima su pre rata živeli?
– Stanarska prava su oduzeta sudskom odlukom, i to se ne može promeniti. I u bivšoj Jugoslaviji, ako ste bili nosilac stanarskog prava, po tadašnjim zakonima ste to pravo mogli da izgubite ako niste u stanu više od šest meseci.
Problem stambenog zbrinjavanja povratnika u Hrvatsku je socijalno-humanitarni, i osobama koje ništa nemaju rešavamo krov nad glavom, kao što smo to činili sa izbeglicama iz BiH, koje su odlučile da budu državljani Hrvatske.
Pogrešna premisa
Hrvatska je do sada odbijala da učestvuje na sastancima poput ovog održanog u Beogradu. Otkud sada promena?
Međunarodna zajednica je pratila naše programe izgradnje stanova, lokalne integracije i povratka, a čitamo na stranicama UNHCR-a da je Srbija za svoje izbeglice prikupila pola milijarde evra, ali niko, pa ni vaš ministar, nije rekao koliko je stambenih jedinica sa tim novcem izgrađeno. |
Znači, stavljena je tačka na povraćaj stanarskih prava?
– To je pravna situacija koju je nemoguće vratiti. Kada je povratak počeo, vraćali smo imovinu koja je bila u privatnom vlasništvu, a za nosioce stanarskih prava smo napravili socijalni program.
Sa Beogradom smo spremni da sarađujemo tako da zajednički uputimo međunarodni apel da se pomogne u stambenom zbrinjavanju onih koji žele trajno da ostanu u Srbiji.
Jer, ako je neko preuzeo državljanstvo Srbije, on više ni po jednom međunarodnom kriterijumu nije izbeglica.
Ali to ne znači da mu ne treba vratiti imovinu koja mu je oduzeta u Hrvatskoj?
– Ne, naravno.
Nebezbednost i nemogućnost socijalne adaptacije se navode kao glavni razlozi zbog kojih nema većeg povratka u Hrvatsku?
– Bezbednosna situacija kao ozbiljan problem ne postoji, niti je ona evidentirana od strane međunarodnih posmatrača. Ima više sukoba između Zagrepčana i Splićana, nego između Hrvata i Srba.
Otprilike polovina predratne populacije Srba u Hrvatskoj je ostala u zemlji, prema podacima UNHCR-a polovina izbeglih se vratila, a reč je o 132.400 osoba. Dakle, mi govorimo o jednoj četvrtini ukupnog predratne populacije Srba.
Granice
I dalje je otvoreno pitanje granice Srbije i Hrvatske? |
