Zastoj oko pomoći iz SAD i Evrope navodi ukrajinske saveznike da razmišljaju o nečemu što su odbijali da zamisle od najranijih dana ruske invazije – da bi Vladimir Putin mogao da pobedi.
Sa više od 110 milijardi dolara pomoći koje ne dobija zbog političkih sporova u Vašingtonu i Briselu, sve je više upitno koliko će dugo Kijev moći da zadržava ruske snage i brani ukrajinske gradove, elektrane i luke od raketnih napada.
Osim potencijalno katastrofalnih posledica za Ukrajinu, neki evropski saveznici počeli su da tiho razmatraju uticaj neuspeha NATO u najvećem sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata, navodi Index.hr. Ponovno procenjuju rizike koje bi ohrabrena Rusija predstavljala za članice saveza na istoku, tvrde za “Blumberg” ljudi upućeni u interne razgovore.
Dodaju da bi uticaj strateškog nazadovanja u Ukrajini, u slučaju da se nastavi blokada pomoći iz SAD, bio daleko dublji od onog izazvanog američkim povlačenjem iz Avganistana 2021. Još gora situacija bila bi, kažu, ako Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima sledeće godine i ostvari javna obećanja da će se povući iz velikih saveza, uključujući NATO, i sklopiti dogovor s Putinom oko Ukrajine.
“Ako Ukrajina nema podršku EU i SAD, Putin će pobediti”
Ni evropski čelnici u javnim izjavama više ne skrivaju utisak rastuće uzbune.
– Ako Ukrajina nema podršku EU i SAD, Putin će pobediti – rekao je irski premijer Leo Varadkar na samitu Evropske unije, gde čelnici nisu uspeli da izglasaju 50 milijardi evra pomoći Ukrajini. Jedva su uspeli da odobre uglavnom simbolični gest otvaranja puta članstva za Ukrajinu nekad u budućnosti.
Govoreći na konferenciji u Kijevu, Zelenski je negirao da Ukrajina počinje da gubi rat, ukazujući na napredak koji su njegove snage postigle od prvih dana invazije i podršku koju je dobio od ukrajinskih saveznika. „Imamo izazove“, rekao je spomenuvši kašnjenja sa inostranom pomoći i nestašice granata.
Američki predsednik Džozef Bajden prošle nedelje je obećao da će podržavati Ukrajinu „koliko god SAD budu mogle“, što je retorička promena u odnosu na pređašnja obećanja da će to činiti „koliko god bude potrebno“.
Tvrdokorni republikanci u Kongresu odbili su da odobre 61 milijardu dolara podrške za sledeću godinu sve dok Bajden ne popusti njihovim zahtevima za oštrijom politikom na južnoj granici SAD. Do sada su pokušaji da se postigne dogovor propali. U ponedeljak je Pentagon upozorio da će novac za novo oružje za Ukrajinu nestati do 30. decembra ako zakonodavci ne preduzmu mere.
Razočaravajuća protivofanziva
Osim rastućeg javnog skepticizma oko podrške Ukrajini, razočaravajući rezultati kijevske letnje protivofanzive podstakli su pitanja o tome da li je javno deklarisani cilj Ukrajine da ponovo preuzme sve okupirane teritorije realan.
– Postoji sve veća zabrinutost zbog nedostatka pomoći Ukrajini sa obe strane Atlantika i frustracija zbog te stagnacije i strašnih posledica na bojnom polju – rekla je Kristin Berzina, direktorka German Maršal fonda u Vašingtonu. „Mogućnost da Ukrajina izgubi dodatne teritorije, pa čak i suverenitet – još je na stolu.“
Rusija će verovatno nastojati da zauzme više teritorija i uništiti više infrastrukture ako Ukrajina ne dobije oružje koje joj je potrebno da se odbrani, tvrde evropski zvaničnici. U nemogućnosti da se odbrani, Ukrajina bi mogla biti prisiljena da prihvati sporazum o prekidu vatre pod ruskim uslovima, rekli su.
Pristalice Ukrajine u EU i SAD tvrde da će pomoć verovatno biti odobrena u nekom obliku početkom sledeće godine. Ali malo je verovatno da će to doneti veliki napredak na bojnom polju, rekli su zvaničnici. Osim toga, izgledi su sve mračniji i zastoj na terenu sve jasnije pokazuje da bi rat mogao da traje još godinama.
Uzbuna na Baltiku
U baltičkim državama zvaničnici već poručuju javnosti da bude spremna za sledeći rat jer, kako kažu, Putinove snage neće biti uništene u Ukrajini. Rasprava se pomerila sa „Rusija bi mogla da napadne“ na konkretne pripreme za tu nekada nezamislivu perspektivu.
Uprkos Bajdenovim javnim uveravanjima, male zemlje koje su nekad bile deo Sovjetskog Saveza pitaju se da li bi SAD i drugi saveznici zaista izložili svoje trupe riziku kako bi ih odbranili.
– Rusija se ne boji NATO – rekao je glavni komandant estonske vojske Martin Herem u intervjuu lokalnoj TV stanici prošle nedelje. On procenjuje da bi ruska vojska mogla biti spremna da napadne NATO u roku od godinu dana nakon kraja rata u Ukrajini.
Drugi zapadni zvaničnici rekli su da će Putinu verovatno biti potrebno bar nekoliko godina da nadoknadi ogromne gubitke koje je njegova vojska pretrpela u Ukrajini, a kamoli da zapreti mnogo sposobnijim snagama NATO.
Ali ranija uverenja da je invazija bila „strateški poraz“ za ruskog vođu blede. Među evropskim i svetskim čelnicima sve se više priča o mogućoj pobedi Putina. Finska, koja se ove godine pridružila NATO, pojačala je odbranu i nastoji da učvrsti bezbednosne veze s SAD. Putin je u nedelju upozorio da Rusija planira da rasporedi više vojnika duž granice sa Finskom, najduže između Rusije i članice NATO. „Dosad nije bilo problema. Sada će biti“, upozorio je.
СЛАВА БОГУ☦️НА ВИСИНИ
СЛАВА РУСИЈИ🇷🇺☦️🇷🇺