Tokom prve godine u Beloj kući Barak Obama je nastojao da popravi imidž SAD u svetu i započeo niz reformi u zemlji.
Pokrenuo je proceduru za ukidanje zatvora u bazi Gvantanamo, doneo odluku o povlačenju američkih vojnika iz Iraka. Odobrene su milijarde i milijarde dolara kao pomoć uzdrmanim bankama i usvojen program podsticanja privrednog rasta. Uveliko se raspravlja o reformi sistema zdravstvene zaštite i zakonu o zaštiti klime.
|
Lista Obaminih protivnika i kritičara je duga. |
Međutim, ostvarivanje svih tih značajnih projekata napreduje brzinom puža.
Demokrate imaju većinu u oba doma Kongresa – Predstavničkom i Senatu – ali za godinu dana su izbori za Kongres i mnoge Obamine stranačke kolege ne bi da glasaju za nepopularne odluke.
Jedni kažu: on preduzima suviše. Drugi – čini premalo. Zbog predloga o reformi zdravstva i finansija predsednik se sukobio sa moćnim lobijima. Kritikovao je menadžere sa Vol strita zbog pohlepe, a poslovanje privatnih osiguravajućih društava osudio kao nepravedno i pogrešno.
|
U velikim gradovima već se organizuju demonstracije protiv Obaminog plana reforme zdravstva. |
I njegovi kritičari uzvraćaju. Svakodnevno voditelji televizijske mreže kao Glen Bek i Bil Rili i ultrakonzervativni voditelj radio programa Ruš Limbo optužuju predsednika za ovo ili ono.
Na mnogim plakatima Obama je predstavljen kao klovn, kao Hitler ili marksista. To izaziva strahovanja. Obećanja o korenitim promenama omogućila su izbor Baraka Obame na čelo SAD – godinu dana kasnije mnogi su se, izgleda, uplašili sopstvene hrabrosti.
